Era Mesija i Ronalda je gotova, kome pripada Zlatna lopta?

kilijan mbape, vinisijus rodri, zlatna lopta ceremonija

Od kada je fudbalskog sveta i veka, postoji debata ko je najbolji na svetu – Pele, Maradona, Ronaldinjo, Zidan, Ronaldo, Mesi – samo su neka od imena koja se provlače kroz ovaj uvek zanimljivi razgovor. Na kraju, svaku diskusiju je završavala prestižna titula koja se dodeljuje u Parizu, zlatna, okrugla i neminovno najveća individualna nagrada u prelepoj igri.

 

Fudbaler koji na kraju godine u rukama drži Zlatnu loptu ima najveću magiju u nogama, ili tako barem tvrde svi fudbalski štreberi.

 

Senke dva fudbalska džina stajale su dugo nad ovim sjajnim peharom i nijedan fudbaler osim njih nije uspeo da pronađe put do nagrade skoro 10 godina. Luka Modrić je 2018. godine konačno uklizao na najveću binu i prekinuo Mesijevo i Ronaldovo dodavanje zlatnom loptom, ali se Argentinac odmah sledeće godine vratio na tron.

 

Sada je vreme za neka nova lica, za nove “najbolje na svetu”, i teško je pogoditi jedno ime koje će se okititi tim počasnim zvanjem. Uži izbor pak postoji, pa hajde da vidimo ko je u trci.

 

Erling Haland

 

Erling Haland bio je glavni i jedini konkurent Lionelu Mesiju prošle godine, pošto je u svojoj debitantskoj sezoni u Premijer ligi nagovestio da će njegovo golgetersko umeće ostati urezano duboko u koricama fudbalske istorije. Odmah je po dolasku na ostrvo oborio rekord za najviše postignutih golova u jednoj sezoni najboljeg engleskog ranga (36 pogodaka) i pomogao Sitiju da stigne do istorijske triplete. Ni to nije bilo dovoljno da skine magičnog Argentinca sa trona, koji je na krilima “Boginje” pokupio osmu nagradu, ali je Norvežanin zatim nastavio tamo gde je stao i pokupio svoju drugu zlatnu kopačku. Njegov tim je zahvaljujući tome ponovo osvojio Premijer ligu, a da li će to biti dovoljno da ime 24-godišnjaka proglase na najvećoj bini, ostaje da se vidi. Mnogi veruju da je bivši igrač Dortmunda uskraćen na prethodnoj ceremoniji i to možda pomogne njegovoj kandidaturi ove godine.

 

Kilijan Mbape

 

Baš kao i Haland, Mbape gotovo svake sezone impresionira golgeterskim brojkama i na kraju godine se nađe u konkurenciji najuspešnijih. Uprkos kontroverzama van terena i nesuglasicama sa čelnicima kluba, 26-godišnjak je nastavio da teroriše mreže u Francuskoj i svoju oproštajnu turneju u Ligi 1 okončao sa 29 pogodaka. Ušati trofej koji navijači sa Parka prinčeva dugo sanjaju ipak nije uspeo da donese, jer je njegova ekipa doživela šokantni poraz u polufinalu od Borusije iz Dortmunda, dok je i sa reprezentacijom Francuske na Evropskom prvenstvu završio takmičenje na istoj pozornici. Teško da će ovo biti dovoljno da se brozonogi špic nađe i među tri najveća konkurenta, ali njegove brojke će mu verovatno obezbediti mesto u top 10. Konačno je dočekao kraj sage i svoj transfer u Real Madrid, gde će, ruku na srce, imati mnogo veće šanse da osvoji Ligu šampiona i ultimativno – Zlatnu loptu.

 

Hari Kejn

 

Kapiten Engleske i najbolji strelac u istoriji Sparsa prošle sezone konačno je odlučio da promeni sredinu i uradio ono što retko koji domaći fudbaler sa ostrva radi – preselio se u Nemačku. Kejn je potpisao za Bajern u nadi da će na Alijanc areni konačno pronaći ono što traži kroz čitavu karijeru, trofeje. Ipak, sudbina se našalila sa 31-godišnjakom i baš su u njegovoj debitantskoj sezoni Bavarci konačno dobili dostojnog konkurenta za titulu, koji je na kraju bio i osvajač iste. Bajer Leverkuzen je sa Ćabijem Alonsom na kormilu doživeo mitsku transformaciju i pretvorio se u čudovište koje jede sve pred sobom, završivši sezonu bez poraza i prekinuvši 10-godišnju dominaciju Bajerna, a Kejn ponovo ostao praznih ruku. Ipak, iako su trofeji za njega sada samo misaona imenica, golovi su garancija i zbog njih bivši špic Totenhema zaslužuje da se nađe na ovoj listi.

 

Niko nije imao impresivniju debitantsku sezonu u istoriji Bundeslige od Kejna. Engleski golgeter je na 30 nastupa u nemačkom prvenstvu čak 36 puta zatresao mrežu i podelio još osam asistencija. Klupsku sezonu je završio sa 45 pogodaka u svim takmičenjima, a onda osvojio Zlatnu kopačku na Evropskom prvenstvu sa pet golova. Na kraju je ipak ostao bez odličja na vratu i to je razlog zbog koga će ostati praznih šaka i na ceremoniji u Parizu. Možda tekuća sezona konačno bude i trofejna.

 

Lamin Jamal

 

Barselona je završila sezonu 2023/2024 bez trofeja, ali je velika šansa da će se navijači Blaugrane prisećati iste sa osmehom na licu, jer to je bila sezona kada je Lamin Jamal isplivao na površinu. Omaleni Španac je, sa samo 16 godina, uspeo ne samo da se nadmeće već i nadmaši svoje kolege iz seniorske konkurencije i očara ceo fudbalski svet. Svojim godinama, ali i neuhvatljivim driblinzima, magičnom levom nogom i osećajem za gol, neodoljivo podseća na Lionela Mesija, dok je još rano za takva poređenja, čini se da se u redovima Barse rodila još jedna zvezda koja će pisati istoriju.

 

Na klupskom nivou je ostao praznih ruku, ali na Evropskom prvenstvu sa Španijom se i te kako proslavio i afirmisao kao jedan od najboljih igrača na svetu. Možda je još uvek rano pričati o Zlatnoj lopti, ali na nagradi “Zlatni dečak” sme biti ugravirano samo jedno ime.

 

Fil Foden

 

Već smo pomenuli Erlinga Halanda, međutim ključni igrač tima Pepa Gvardiole i glavni razlog za četvrtu uzastopnu šampionsku titulu Građana bio je Fil Foden. Dete Mančester Sitija iza sebe ima najuspešniju sezonu u karijeri i nagradu najboljeg igrača Premijer lige. Ako pogledamo njegove brojke, to zvanje je i teško osporiti; postigao je 19 golova i osam asistencija i na to dodao još pet golova u Ligi šampiona. Jedan od njih bio je onaj dinamit protiv madridskog Reala, koji je ipak bio nedovoljan za plasman njegovog tima, što je rezultiralo u tome da Građani siđu sa evropskog trona već u četvrtfinalu.

 

Toni Kros

 

Real Madrid je imao jednu od onih magičnih sezona, osvojivši duplu krunu, a naravno, Kraljevski orkestar ne bi mogao bez svog dirigenta u srcu terena, Tonija Krosa. Nemački maestro je šokirao javnost kada je obelodanio da je došlo vreme da okači svoje kopačke u klin, i iako je stigao u pozne fudbalske godine (34), to se na terenu uopšte nije videlo. Njegova magija u nogama je samo rasla sa kilometražom i nije delovalo kao da će se u skorije vreme istrošiti. Ipak, Toni nije želeo da čeka pad sa visine, odsvirao je kraj na samom vrhu i povukao se kao jedan od najtrofejnijih fudbalera u istoriji prelepe igre.

 

Nije uspeo da upotpuni svoju riznicu peharom Evropskog prvenstva, jer su Nemci doživeli poraz od šampiona – ali, možda uspe da se dokopa drugog trofeja koji mu nedostaje. Nije favorit za osvajanje Zlatne lopte, ali brojke  ne pričaju celu priču i dok nije popunjavao kolone za golove i asistencije, Kros je bio ključni faktor u dugogodišnjoj dominaciji Madriđana u godinama iza nas.

 

Džud Belingem

 

Blistava svetla Santijago Bernabeua uspela su da uplaše čak i najveće majstore: Kaku, Azara, Šnajdera… Lista je dugačka. Ne i Džuda Belingema; taj neustrašivi momak stigao je u prestonicu fudbala i odmah postao gradonačelnik.

 

Dvadesetjednogodišnji Englez je spakovao 23 pogodaka (19 u La Ligi), dao je odlučujući gol u El Klasiku, asistirao u drugoj Lige šampiona… Upotpunio je prazninu koju je ostavio Karim Benzema (iako igra na drugačijoj poziciji), stavio najveći klub na svoja pleća i poneo ga do nove duple krune. Nema sumnje da je Belingemova prva predstava u Madridu bila za pamćenje, vredna Zlatne lopte. Povici za krunisanje bili su glasniji u prvom delu sezone, kada je gotovo svaka utakmica obećavala njegov gol, ali Džudov sjaj nije izbledeo ni u drugom delu, pa ni na Evropskom prvenstvu gde je sa Gordim Albionom stigao do finala. Nema sumnje da je momak iz Birmingema zaslužio da se nađe na bini, makar kao pretendent za laskavo priznanje.

 

Rodri

 

Verovatno nema čoveka koji je u prethodne dve godine postigao više u svetu fudbala od Rodrija. Stameni vezista Mančester Sitija se letos okitio zlatnom medaljom Evropskog prvenstva i konačno dobio priznanje na individualnom nivou kada je proglašen za najboljeg igrača turnira. Pre toga, u nebesko-plavom dresu proslavio je četvrtu uzastopnu titulu Premijer lige, a pre toga? Tripleta. Španac se lično pobrinuo da na Etihad stigne prvi ušati pehar kada je ispalio pobednički hitac u finalu Lige šampiona.

 

Ako pričamo o individualnim veštinama, golovima, asistencijama, drugi igrači možda imaju prednost, ali koliko je Rodri bitan za svoj tim, dovoljno svedoči finale Lige šampiona 2021. Gvardiola se tada usudio da pošalje svoje vitezove na teren bez štita i to mu se i te kako obilo o glavu.

 

On je sveprisutni čuvar koji štiti štopere, dobavljač koji hrani napadače i mozak koji spaja napad i odbranu. Bez njega je Siti ranjiv i zbog toga nije neophodno da upotpuni statističke kolone da iznese svoj slučaj.

 

Vinisijus Žunior

 

Već par godina svi šuškaju o tome, niko neće da kaže na glas, ali vreme je da se prizna – Vinisijus je najbolji igrač na svetu. Da, Mbape i Haland su neverovatne gol mašine i fantastični igrači, ali ne poseduju CV kao ovaj momak. I iako su oni viđeni kao dostojni naslednici Ronalda i Mesija, ni jedan ni drugi ne mogu da se pohvale sa čak dva trofeja Lige šampiona i sa dva pobedonosna gola u finalima najvećeg klupskog takmičenja. Uz to, Vinisijus je tri puta slavio šampionsku titulu španskog prvenstva i dva puta Svetsko klupskog prvenstva. Ako pričamo samo o protekloj sezoni, brzonogi Brazilac je 26 puta zatresao mrežu i razdelio 11 asistencija, pomogavši Realu da stigne do duple krune.

 

Brazilčeve majstorije i golovi bili su ogromni aduti kraljevske garde u pohodu na pehare i dok su Madriđani zahvaljujući njemu ostvarili san, Bavarci verovatno još uvek imaju košmare zbog njegovih nastupa u polufinalu. Iskusni stručnjak Karlo Ančeloti, je bez zadrške izneo svoje mišljenje o potencijalnom osvajaču Zlatne lopte:

 

„Mislim da to zaslužuje zbog onoga što je uradio prošle sezone, posebno u Ligi šampiona. Vodio nas je do titule golovima u polufinalu i finalu. Mislim da njemu pripada ta nagrada”, rekao je Ančeloti.

 

Vinisijus je i u dresu Brazila nastavio da trese mreže (postigao je dva gola protiv Paragvaja), ali je zbog suspenzije propustio četvrtfinalni duel protiv Urugvaja, što je ultimativno koštalo njegovu ekipu plasmana. To ne bi ipak trebalo da bude dovoljno da mu se uskrati nagrada koja se greje za njegove ruke već par godina.