Veliki zemljotresi tresu srpski rukomet koji prolazi kroz tranziciju, promene – da li dobre ili loše, ostaje da se vidi. Mada, teško da može gore od nereda u kojem se trenutno kuburi. Zbog toga su promene u savezu bile neminovne i očekivane, pa je na mesto generalnog sekretara RSS-a stigao Kragujevčanin Ivan Milivojević, zamenivši dosadašnjeg sekretara Aleksandra Brkovića.
Nekada trofejni sport sada trpi velike turbulencije, a Milivojević je u intervjuu za sajt rukometnog saveza priznao da je pred njim veliki izazov.
„Nalazimo se u turbulentnom periodu, ali to ne znači da odustajemo,“ rekao je Milivojević, naglašavajući da rukomet u Srbiji i dalje ima potencijal da se vrati na stare staze slave. Međutim, da bi se to desilo, potrebno je stabilizovati sistem, ulagati u infrastrukturu i raditi na popularizaciji sporta među mlađim generacijama. Izazovi su veliki, ali Milivojević veruje da rukomet u Srbiji može ponovo postati ono što je nekada bio – sport u kojem se osvajaju trofeji i ponosno brane boje zemlje”.
„Kada sam dolazio ovde i kada sam odlučio da se prihvatim obaveza znao sam da me čeka težak zadatak. Iza nas je turbulentan period koji rukometu nije doneo ništa dobro. Želja mi je da budem faktor pomirenja koji će da se izdigne iznad ove situacije i da ujedini rukometnu Srbiju. Vreme je da konačno počnemo da se bavimo stvarima kojima treba da se bavimo, a to je da reprezentacija bude na nivou na kom treba, ali i da se sveobuhvatno podigne rukomet u Srbiji. Svetlo nije ugašeno, ali je alarmantno. Klubovi nam se gase iz godine u godinu i time pod hitno moramo strateški da se pozabavimo“, naglasio je Milivojević.
Srpski rukomet je u velikom padu, ali novi sekretar najavljuje promene.
Koliko je stanje u srpskom rukometu alarmantno – govori činjenica da se čak 50 klubova manje prijavilo za ligaška takmičenja u odnosu na 2020. godinu.
“Prioritetni zadatak mi je da oformim tim ljudi koji će biti prisutan na terenu, koji će svakog dana raditi na razvoju rukometa jer želimo da unapredimo naš sport u narednom periodu. Da jedan Priboj bude rukometni centar, da vratimo Crvenku tamo gde joj je i mesto, da Kać ponovo bude epicentar rukometa, da novooformljeni klub u Nišu ispuni svoj potencijal. Jer kada zaživi Priboj živeće i Prijepolje, Nova Varoš i okolni gradovi. Uz Crvenku i Kać unaprediće se Kikinda. Niš će pozitivno uticati na rukomet na jugu Srbije. Svi ti centri treba pozitivno da utiču na svoje okruženje. Rekacija saveza je izostala prilikom problema u kojem se našao ”Spartak” iz Subotice koji je nekada igrao SEHA ligu. Nedopustivo je da takav klub nastupa u Bajmoku i da izgubi termine u svom gradu”, rekao je Milivojević i dodao:
”Prevashodno želim da se upoznam sa stanjem u RSS, ja jesam čovek iz rukometa sa iskustvom od preko dve decenije, ali sada mogu da vidim stanje sa ove druge strane. Svojim znanjem i podrškom koju imam od članova upravnog odbora RSS ću dati sve od sebe da vratimo rukomet tamo gde mu je i mesto. Ipak, kao pojedinac malo toga mogu da uradim, ali sa timom ljudi koji deli isti cilj i misiju je to i te kako moguće”.
Izrecitovao je svoj CV Milivojević , naglašivši da nije slučajno izabran za ovu poziciju.
”Tokom svoje karijere krenuo sam od samog ”betona” sa Radničkim koji sam doveo do SEHA lige, zatim lopte za titulu. To me je preporučilo za poziciju direktora Super B lige koju sam obavljao punih osam godina. Odnos koji sam razvio sa svojim saradnicima je bio prvo prijateljski, pa tek onda poslovni i zato smo i imali rezultate. Sve to verujem da je učinilo da čestitke stižu sa svih strana, čak i od ljudi sa kojima sam možda izgubio kontakt, ali koji nisu zaboravili na zajednički rad tokom godina. Za mene je to najveći kompliment, ali i obaveza”.
Velika želja i cilj mu je da se više dece u Srbiji opredeli za rukomet, ali kako to postići?
Mislim da je jedna od boljih stvari koja se desila u poslednjih nekoliko godina što je oformljen Sportski sektor RSS. Ljudi koji su deo ovog tima svoj posao rade izuzetno dobro. Međutim, tek očekujem da se rezultati njihovog rada vide. Upravo sa njima želim da okupim širi broj ljudi koji čine eminentni stručnjaci, predstavnici strukovnih organizacija i bivših sportista i sportiskinja i da krenemo od vrtića preko škola da radimo na razvoju rukometa. Baza nam je sve manja i to mora da se menja jer se direktno odražava na seniorski rukomet. Jedno bez drugog ne može”, ističe Milivojević.
Novi sekretar kaže da je održavanje novih međunarodnih prvenstava u Srbiji u planu i već u pokretu.
”Uz ljude kao što je Božidar Đurković koji je predsednik Takmičarske komisije EHF i član IHF i uz veliki broj sportskih radnika priznatih na međunarodnoj sceni Srbija nije gubila svoj položaj u krovnim rukometnim institucijama, ali je sigurno da se i na tome mora dodatno raditi. Već u ponedeljak krećemo sa prikupljanjem dokumentacije za prijavu za žensko Evropsko prvenstvo 2030. godine. Ukoliko se ukaže prilika da se negde pozicioniramo i ranije, sigurno ćemo to iskoristiti. Osim što će to unaprediti položaj RSS, to je i prihod kako za naš rukomet, tako i državu Srbiju. Prisetimo se samo da su sadašnje prostorije RSS kupljene od novca zarađenim organizacijom prvenstava 2012. i 2013. godine. Nisu ostale samo medalje iza tog uspešnog perioda”, podseća Milivojević.
Na kraju, Milivojević je otkrio kako on vidi Rukometni savez u budućnosti.
”Da li ovde bio mesec dana, šest meseci ili pet godina želja mi je da stanje bude bolje nego što sam ga ja sada zatekao. Ovo što me je sačekalo nije dobro. Zatekao sam RSS koji ne zna gde je pehar sa OI 1984. godine, gde je jedna od najlepših trofejnih sala u Evropi pretvorena u magacin. Želim da normativno ostavim Savez da bude uređeniji nego što jeste, da radna zajednica bude bolja nego što jeste i da svi zaposleni, počevši od mene, rade u interesu klubova, a ne klubovi u interesu nas“, zaključio je novi generalni sekretar Saveza.
