Pobeda protiv Dortmunda u Ligi šampiona dala je naznake da će Real Madrid i ove sezone biti onaj veličanstveni, kraljevski klub koji uvek pronađe put do pobede. Dva primljena gola, pa onda preokret i trijumf od 5:2 razvukli su osmehe na licima fudbalskih zaljubljenika i svi su progovorili: “Da, to je taj Real.” Iako je početak sezone bio turbulentan, svi su verovali da će Anćelotijeva ekipa u nekom trenutku pronaći ritam, plan igre, onu magičnu formulu koja im na kraju uvek donese trofeje i istoriju.
Ipak, kako sezona odmiče i utakmice se ređaju, sve se više čini da je Kraljevićima ponestalo čarobnog napitka, iako su u svoje redove primili Kilijana Mbapea, jednog od najboljih fudbalera današnjice. Francuz je stigao u Madrid kao najveće pojačanje još od Kristijana Ronalda, ali već posle nekoliko nedelja navijači drhte da će, umesto proslavljenog Portugalca, njegov otisak na Bernabeuu ličiti na onaj koji je ostavio Eden Azar – jedva vidljiv.
Da je 25-godišnjak ubitačan ispred gola, brz kao munja i vešt dribler nije sporno, ali izgleda da se njegovi fudbalski kvaliteti, a posebno – kretnja, preklapaju sa Vinisijusovim, a Brazilac je previše dobar da bi igrao sporednu ulogu. On je glavna zvezda u španskoj prestonici i ne treba mu Zlatna lopta da bi to dokazao.
Komponovanje francuskog i brazilskog umeća u efektnu napadačku silu nije jedina glavobolja s kojom se suočava stručni štab evropskog prvaka; tu je i ogromna rupa u veznom redu, koja je nastala kada je maestro Toni Kros otišao u penziju. Odlaskom 34-godišnjeg genija Real je postao orkestar bez dirigenta – zastrašujući napad koji još uvek nije usklađen nije ni efektivan jer mu fali taj magični dodir, taj pas koji pronalazi i iglu u plastu sena, ta vizija koju poseduje Nemac.
Belingem je prošle sezone nadmašio sva očekivanja i njegova debitantska predstava u Španiji ostaće urezana u koricama istorije. Uz Vinija bio je glavna figura u Madridu i njegov golgeterski doprinos iz veznog reda pomogao je Realu da osvoji mnogo bodova, a na kraju je asistencijom stavio svoj pečat i na finale Lige šampiona. Ipak, Englez ne poseduje ono što je Kros pružao kraljevskoj gardi svake nedelje. Kamavinga i Čuameni su sjajni veznjaci, ali prevashodno zbog svojih defanzivnih kvaliteta, dok je Arda Guler još uvek previše “zelen” da bi popunio Tonijeve kopačke.
Onda ostaje i pitanje sistema, pošto se između ogromnog talenta i manjka pravog balansa u ekipi Anćeloti izgubio. Dok je formacija 4-3-3 osvojila četrnaestu titulu, put ka petnaestoj pokušava da poploči kroz eksperimentisanje. Ove sezone, Madrid je igrao u sistemu 4-4-2 bez klasične “devetke”, zatim u formaciji 4-2-3-1, pa onda čak i u sastavu 3-4-1-2. Tri meča – tri formacije. Anćeloti tako pokazuje svoju prilagodljivost, ali možda i neodlučnost i nedostatak prave strategije za tim koji vodi.
Da italijanski stručnjak mora što pre da reši ovu zbrku, potvrda je stigla u najgorem mogućem obliku – debaklom u El Klasiku sa četiri šamara od kojih će obrazi dugo brideti. Šezdesetdvogodišnjak je podsetio javnost da je, poslednji put kada je Barselona ovako ponizila njegov tim, sezonu završio osvajanjem Lige šampiona. Ipak, čini se da Don Karlo sada ima još teži zadatak, a alarmi u kraljevskim odajama s pravom su upaljeni. Da li je na kartama pad forme i loša sezona, ili možda još jedna bajka sa srećnim krajem? Na Anćelotiju je da izvadi keca iz rukava.
