Grmelo je i sevalo u medijima da je na pomolu povratak, da se Zoran Terzić sprema za klupu Srbije. Sam stručnjak je negirao tu vest, ali nije odbacio mogućnost povratka – koji je, čini se, preko potreban našoj zemlji. Odbojkaška reprezentacija Srbije pod vođstvom Zorana Terzića bila je jednom rečju – sila.
To je postala kada je seo na klupu 2002. godine i ostala sve do 2022. kada se povukao. Timski rad je bio zaštitni znak njegove ekipe, ali je iskusni stručnjak znao kako da iskoristi i individualni kvalitet i izvuče najbolje od svojih štićenica. Pod njegovim okriljem, Srbija se tri puta popela na evropski tron i postala prvak sveta 2018. godine.
Sa Olimpijskih igara se dva puta vraćao sa medaljom oko vrata – 2016. sa srebrom, a 2020. godine sa bronzom. Trofejni trener je šokirao javnost 2022. godine kada je odlučio da se povuče, ustupajući mesto novom selektoru, Danijelu Santareliju.
Italijan je nastavio tamo gde je Srbin stao i ekipa je nastavila da osvaja trofeje, uključujući i Svetsko prvenstvo 2022. godine. Ipak, taj uspeh nije bio održiv i Santareli nije uspeo da se snađe u velikim cipelama koje je Terzić ostavio. Uz to, reprezentacija je pretrpela povlačenje Maje Ognjenović i Stefane Veljković, pa sada u našem timu postoje praznine koje, uprkos prisustvu talentovanih igračica, još uvek nisu adekvatno popunjene.
U ovom trenutku, Srbija prolazi kroz period tranzicije – uprkos osvojenom zlatu, evidentan je pad u igri i nedostaje konstantnost u rezultatima. Terzić je potreban Srbiji sada više nego ikada.
Nije reč o nostalgiji, već o iskustvu i kredibilitetu koji bi učinio ovu tranziciju manje turbulentnom. Ponovo je neophodno da se uspostavi sistem i strategija, koji će pomoći da se nova generacija odbojkašica potpuno integriše i formira u još jednu dinastiju uspeha. Čini se da je potrebna čvrsta ruka i liderstvo osobe koja je stvorila kulturu pobednika.
