Začula se himna Lige šampiona na Marakani, ove sezone crveno-beli navijači ponovo gledaju najbolje evropske ekipe na svom terenu. Ipak, euforija je kratko trajala i hladni talas vratio je na pučinu realnosti sve one koji su maštali o danima slave. Crvena zvezda nije i pitanje je kada (i da li) će biti dovoljno dobra da pliva u elitnim vodama sa ajkulama kakve su Barselona, Inter i Monako.
Razlika u kvalitetu nije tajna, da je dugačak put do vrha niko nije poricao, ali su se svi na tribinama, u taboru i svlačionici nadali da je srpski klub prethodnih godina pravio makar sitne korake ka starim stazama slave. Prošla su tri kola i sa tri snažna šamara sve iluzije su razbijene. Stadion je prekrečen, trava je zamenjena i prostorije renovirane, ali kvalitet fudbalskog tima je apsolutno isti. Ako je sam plasman u Ligu šampiona dovoljan da se zadovolji apetit onda creva ne krče dovoljno. Učešće u najprestižnijem klupskom takmičenju nekada je bilo uspeh sam po sebi, ali novi format sada ga čini pristupačnijim nego ikada.
Za timove kao što su Slovan, Sparta Prag, Bolonja, Brest, Jang Bojs, Šturm takođe je bilo mesta u eliti, a nijedan od tih klubova nema ime koje sa sobom nosi tradiciju i težinu kao Crvena zvezda. Ipak, mnogi su ostavili bolji utisak u dosadašnjem toku takmičenja od šampiona Srbije.
Bez bodova i sa negativnom gol razlikom (-9) Zvezda počiva na 33. mestu na tabeli i samo su gore prošli Salcburg, Jang Bojs i Slovan. Nije realno očekivati trijumf protiv ekipe kao što je Inter, ali čak 11 primljenih pogodaka posle tri kola dokazi su da u najboljem evropskom rangu Milojevićev tim predstavlja samo vreću za udaranje. Poslednji nastup protiv Monaka bio je najveći pokazatelj nemoći – pet golova u mreži, čak 27 dopuštenih udaraca ka golu i samo 30 odsto poseda.
U ofanzivi su Zvezdini fudbaleri igrali bez ideje, a u defanzivi bez organizacije. Ekipa nije bila usklađena, napadači su vršili presing bez podrške odbrane, a na sve to je nedostajao i borbeni duh, želja da se kroz žestoke duele i neprekidan rad barem oteža život Kneževima.
Oči će zbog takvih propusta biti uprte u trenera, ali ekipe Vladana Milojevića u prošlosti nisu pokazivale ovakve slabosti, upravo su navedene stvari bili Zvezdini aduti u onoj čudesnoj pobedi protiv Liverpula, ili remiju protiv Napolija i teško je poverovati da je iskusni strateg zaboravio kako se mesi testo. Ipak, nedostaci su očigledno prisutni i na njemu će biti da popravi slavski kolač.
U idealnom svetu uprava iz Ljutice Bogdana neće morati da sastavlja ispisnicu za najuspešnijeg trenera u prethodnih 20 godina, ali od stare slave se ne živi, iako je šampionu Srbije potrebno mnogo više od novog čoveka na klupi.
Uložili su rekordnu svotu novca u pojačanja crveno-beli, do sada neviđenu na ovim prostorima. Pridošlice su sa velikim rezimeima donele i velika očekivanja, koja do sada ni delimično nisu opravdana.
Hvan je ostavio rupu koju Rade Krunić nije uspeo da ispuni, Silas ni približno ne izgleda kao igrač koji je stigao iz redova vicešampiona Bundeslige, a rešenja za problem “bek” nema. Na sve to, Zvezdu je udarila povreda Pitera Olajinke, koji će propustiti ostatak sezone.
Prognoza kaže da se na Marakani narednih nedelja očekuje burno vreme, sa pljuskovima golova i navijačima se preporučuje da ostanu kod kuće. Barsa dolazi, onda i Štutgart, a zatim kreću neprijatni razgovori…
