Crvena zvezda juče je završila svoju evropsku sezonu pobedom u Bernu, tako zaokruživši svoju avanturu u novoj grupnoj fazi sa šest poena.
Da li je to dovoljno dobar učinak šampiona Srbije ili nije, može se polemisati, u svakom slučaju nije bilo dovoljno za plasman u sledeću fazu takmičenja.
Ipak, ima razloga za zadovoljstvo u klubu iz Ljutice Bogdana, ako ne u sportskom aspektu, onda svakako finansijski.
Novi format takmičenja doneo je više utakmica, samim tim i rekordnu zaradu crveno-belih.
Ove sezone klub je inkasirao 32.024.000 evra – najveći prihod otkako je ušao u elitu.
Za poređenje, prošle sezone cifra je bila oko 26 miliona, a na debiju u Ligi šampiona 2018. godine 18 miliona. Po zaradi je na 31. mestu od 36 učesnika, dok je po rezultatu završila dve pozicije bolje.
Kako se došlo do 32 miliona evra?
- Sam ulazak u grupnu fazu doneo je 18.620.000 evra.
- Dve pobede (protiv Štutgarta i Jang Bojsa) još 4.200.000 evra.
- Desetogodišnji koeficijent doneo je dodatnih 3.110.000 evra.
- Marketing pool—3.740.000 evra.
- Konačan plasman u grupi još 2.350.000 evra.
Dok je Dinamo Zagreb zaradio 39.710.000 evra (7,7 miliona više od Zvezde) jer je osvojio više bodova (11), klub sa Marakane je ostavio iza sebe ekipe poput Slovana, Šturma, Sparte Prag, Đirone i Jang Bojsa.
Ukratko: tabela je stvar perspektive, ali na finansijskom izveštaju nema rasprave – Zvezda nikad bogatija iz Lige šampiona.
Liverpulov poraz u posledenjem kolu ostavio ga je tik ispod granice od 100 miliona evra zarade u Ligi šampiona. Inter je drugi klub koji je prešao 90 miliona, dok su Arsenal i Barselona nadomak te cifre. Lil se približio 80 miliona, Aston Vila je prešla 70, a Benfika 60 miliona evra. PSV je skočio iznad 50 miliona.
Od sada, nagradni fond ostaje fiksan, osim „KO bonusa“, koji može značajno povećati klupske prihode. Pobednici u plej-ofu dobiće dodatnih 11 miliona evra, plasman u četvrtfinale donosi još 12,5 miliona, polufinale 15 miliona, finale 18,5 miliona, a pobednik Lige šampiona dodatnih 6,5 miliona, uz 4 miliona za Superkup.
