Osvojiti titulu i u NBA i u Evroligi privilegija je retkih, ali nekolicina legendarnih igrača uspela je da ostavi pečat na obe strane Atlantika. Među tim istaknutim imenima nalaze se legende poput Bila Bredlija i Boba Makadua, koji su dominirali tokom 60-ih i 80-ih, kao i moderni velikani poput Tonija Kukoča i Manua Đinobilija, čija su kreativnost i upornost doneli titule u obe lige.
Ovaj tekst slavi ekskluzivnu grupu od 13 igrača koji su premostili granice i ostavili neizbrisiv trag na svetskoj košarkaškoj sceni.
Bil Bredli
Evroliga: 1966 (Olimpija Milano)
NBA: 1970, 1973 (Njujork Niks)
Košarkaška karijera Bila Bredlija bila je ispunjena uspesima s obe strane atlantskog okeana. Dok je studirao političke nauke, filozofiju i ekonomiju na Oksfordu, otputovao je u Italiju kako bi igrao za Olimpiju Milano (tada poznatu kao Simmenthal) u sezoni 1965/66. Tokom njegove prve godine, tim je osvojio Kup evropskih šampiona, preteču današnje Evrolige. Ostao je u Italiji do 1967. godine, pre nego što se pridružio NBA ligi 1968.
Dve godine kasnije, Bredli je bio ključni član Niksa sa kojima je osvajao šampionske titule 1970. i 1973. U sezoni 1970. beležio je 14,5 poena i 4,0 skoka po meču, dok je 1973 bio izabran za Ol-star tim sa prosekom od 16,1 poena i 4,5 skokova.
Leri Rajt
NBA: 1978 (Vašington Buletsi)
Evroliga: 1983 (Banco di Roma)
Rajta su Buletsi izabrali kao 14. pika na draftu 1976. godine. Bio je značajan igrač sa klupe u šampionskom timu Vašingtona 1978, sa prosekom od 9,2 poena i 3,7 asistencija po meču. Buletsi su se plasirali i u finale sledeće godine, ali nisu uspeli da odbrane titulu.
Nakon nekoliko sezona u NBA ligi, Rajt je postao velika zvezda u Italiji. Predvodio je Banko Romu do prvog mesta u regularnom delu sezone, a zatim do titule u italijanskom šampionatu.
Bob Makadu
NBA: 1982, 1985 (Los Anđeles Lejkersi)
Evroliga: 1987, 1988 (Olimpija Milano)
U NBA ligi, Makadu je bio ključni igrač u šampionskim sezonama Los Anđeles Lejkersa 1982. i 1985. Iako je u tom periodu već bio u poznim igračkim godinama, njegova sposobnost postizanja poena i svestranost učinile su ga važnim delom Lejkersove dinastije.
Nakon što je 1986. završio NBA karijeru u Filadelfiji, odmah je prešao u Evropu, gde je sa Olimpijom Milano osvojio dve uzastopne titule Evrolige (1987, 1988). Makadu je briljirao, postizavši 21,8 poena u prvoj, a čak 29,1 poen u drugoj sezoni.
Džim Bruer
NBA: 1982 (Los Anđeles Lejkers)
Evroliga: 1983 (Kantu)
Bruer je imao dve uzastopno uspešne godine u profesionalnoj karijeri. Godine 1982. osvojio je NBA titulu sa Lejkersima, iako nije imao značajnu ulogu u timu, sa prosekom od 2,4 poena i 3,7 skokova u regularnoj sezoni i samo 7,1 minut po meču u plej-ofu.
Sledeće godine, Bruer je prešao u Evropu i osvojio titulu Evrolige (Kantu), potvrđujući svoju prilagodljivost i sposobnost igranja na visokom nivou u različitim košarkaškim sistemima.
Žan Tabak
Evroliga: 1989, 1990, 1991 (Jugoplastika Split)
NBA: 1995 (Hjuston Roketsi)
Tabak je bio deo slavne generacije Jugoplastike, koja je tri puta zaredom osvajala Evroligu (1989–1991). Nakon toga je igrao u Italiji pre nego što je 1995. stigao u NBA.
U svojoj debitantskoj NBA sezoni, Tabak je bio deo šampionskog tima Hjuston Roketsa. Iako je igrao samo 37 utakmica u regularnoj sezoni i osam u plej-ofu, upisao je svoje ime među šampione obe strane Atlantika.
Rašo Nesterović
Evroliga: 1998 (Virtus Bolonja)
NBA: 2005 (San Antonio Spurs)
Nesterović je postao prvak Evrope sa Virtusom iz Bolonje 1998. godine, pre nego što je 1999. prešao u NBA.
Kao član San Antonio Sparsa, osvojio je NBA titulu 2005. godine. Iako nije bio zvezda ekipe, bio je pouzdan centar, sa prosekom od 5,9 poena i 6,6 skokova u regularnoj sezoni. Međutim, u plej-ofu je igrao samo 7,6 minuta po meču.
Toni Kukoč
Evroliga: 1989, 1990, 1991 (Jugoplastika Split)
NBA: 1996, 1997, 1998 (Čikago Bulsi)
Kukoč je jedan od najvećih evropskih košarkaša svih vremena. Osvojio je tri uzastopne Evrolige sa Jugoplastikom (1989–1991) i dva puta bio MVP Fajnal fora.
Po dolasku u NBA, postao je ključni igrač Čikago Bulsa u njihovom pohodu na tri uzastopne titule (1996–1998). Njegova svestranost i košarkaška inteligencija učinili su ga neprocenjivim saigračem pored Majkla Džordana i Skotija Pipena.
Manu Đinobili
Evroliga: 2001 (Virtus Bolonja)
NBA: 2003, 2005, 2007, 2014 (San Antonio Spars)
Đinobili je legenda svetske košarke. Godine 2001. predvodio je Virtus Bolonju do titule Evrolige sa prosekom od 15,2 poena i 4,1 skoka.
U NBA ligi, postao je ključni deo šampionskih ekipa San Antonio Sparsa, osvajajući četiri NBA titule (2003, 2005, 2007, 2014). Njegova uloga šestog igrača i svestranost učinile su ga jednim od najboljih internacionalnih košarkaša svih vremena.
Džoš Pauel
EuroLeague: 2013 (Olimpijakos)
U NBA ligi, Džoš Pauel bio je član Los Anđeles Lejkersa koji su osvojili šampionske titule 2009. i 2010. godine. Njegov doprinos kao rezervnog krilnog centra obezbedio je širinu i podršku šampionskim ambicijama Lejkersa tokom tih sezona, iako je beležio manje od 2,5 poena po utakmici.
Nakon sezone u Atlanti Hoks i pokušaja da pronađe svoje mesto u Kini, Švajcarskoj i Portoriku, Pauel je 2013. godine osvojio Evroligu sa Olimpijakosom, pokazujući svoje sposobnosti na evropskoj sceni sa prosekom od 5,1 poena i 2,7 skokova po utakmici.
Ognjen Kuzmić
NBA: 2015 (Golden Stejt Voriorsi)
Evroliga: 2018 (Real Madrid)
U NBA ligi, Ognjen Kuzmić je bio član šampionskog tima Golden Stejt Voriorsa 2015. godine. Iako je njegov doprinos bio ograničen (1,3 poena po utakmici u 16 nastupa), osvojio je NBA prsten.
Kuzmić je 2018. godine osvojio Evroligu sa Real Madridom, iako je tokom sezone nastupio u samo dve utakmice, ali je ipak zaslužio šampionski prsten.
Rodrik Boboa
NBA: 2011 (Dalas Maveriksi)
Evroliga: 2021, 2022 (Anadolu Efes)
Rodrik Boboa je bio član Dalas Maveriksa koji su osvojili šampionat 2011. godine. S nastupima u regularnom delu sezone se pokazao kao pouzdan igrač. Omaleni plejmejker prosečno je beležio 8,4 poena u regularnoj sezoni, ali nije nastupao u plej-ofu, iako je osvojio prsten. U NBA ligi proveo je ukupno četiri sezone.
Njegove titule u NBA i Evroligi svedoče o njegovom talentu i sposobnosti prilagođavanja različitim košarkaškim sistemima. Francuz je osvojio dve uzastopne titule u Evroligi sa Efesom, klubom koji je postao poznat po oživljavanju karijera bivših NBA igrača. Boboa je imao značajnu ulogu u tim uspesima, beležeći 10,6 poena po utakmici 2021. godine i 9,1 poena 2022. godine.
Elajdža Brajant
NBA: 2021 (Milvoki Baks)
Evroliga: 2022 (Anadolu Efes)
Brajant je bio član Milvoki Baksa koji su osvojili NBA titulu 2021. godine. Njegov doprinos je bio ograničen, ali je uspeo da doda NBA prsten svom rezimeu rano u karijeri, iako je odigrao samo jednu utakmicu u sezoni u kojoj je postigao 16 poena.
U plej-ofu je nastupio u 11 utakmica, sa prosekom od 4,5 minuta po meču. Već naredne godine, 198 cm visoki bek osvojio je titulu u Evroligi sa Anadolu Efesom u sporednoj ulozi.
Kostas Antetokounmpo
NBA: 2020 (Los Anđeles Lejkers)
Evroliga: 2024 (Panatinaikos)
Kostas Antetokounmpo, brat Janisa Antetokounmpa je poslednji igrač koji je osvojio i NBA i Evroligašku titulu. Visoki centar (208 cm) bio je deo šampionskog tima Los Anđeles Lejkersa 2020. godine u sezoni skraćenoj zbog pandemije, ali je odigrao samo pet utakmica u regularnom delu i nije nastupao u plej-ofu.
Godine 2024, Kostas je osvojio titulu Evrolige sa Panatinaikosom, istim timom za koji je igrao i njegov brat Tanasis. Tokom te sezone beležio je prosečno 0,8 poena i 1,3 skoka po utakmici.
