Četvrtfinale Lige šampiona je ono pravo – tamo gde najveći giganti Evrope ukrštaju koplja, a finalna pozornica je toliko blizu da može da se namiriše.
Arsenal će pokušati da napravi senzaciju i konačno pokori vladara Evrope, dok Inter i Bajern odmeravaju snage u neizvesnom duelu.
PSŽ će pokušati da pod Luisom Enrikeom napiše novo poglavlje i konačno ostvari san Lige šampiona, ali na putu im stoji Aston Vila, ekipa koju predvodi gospodar kup takmičenja Unaj Emeri. Barselona dočekuje Dortmund s namerom da nastavi svoju dominaciju.
Arsenal – Real Madrid
U meču koji više liči na finale nego na četrtfinale, dva tima sa spiska favorita ukrštaju koplja – Arsenal, ponovo veliki pod Artetom, i Real Madrid, večiti gospodar nokaut faze. Gledano kroz domaća prvenstva, obe ekipe drže priključak, ali su svesne da prava prilika za trofej leži upravo ovde, u Ligi šampiona.
Arsenal je za vikend jedva skrpio bod protiv Evertona, a forma u poslednje vreme ne laska Tobdžijama – tri pobede u osam utakmica ne ulivaju poverenje. Još gore, zadnja linija se raspada: Gabrijel je završio sezonu, Kalafjori i Tomijasu su takođe van stroja, pa Arteta mora da se osloni na Kiviora i Salibu – tandem koji do sada nije testiran pod ovakvim pritiskom. Ispred njih, Žezus i Haverc van stroja, ali zato je povratak Bukaja Sake svetla tačka – on donosi ono što drugima fali: prodor, kreativnost i hladnu glavu.
Sa druge strane – Real je doživeo kiks za vikend protiv Valensije , ali dobija veliku injekciju samopouzdanja u povratku Kurtoe. Anćeloti, i bez Militaa, Karvahala i Čuamenija, uvek pronađe rešenje, jer Real ne zavisi od forme – on zavisi od istorije. A kad se igra nokaut faza Lige šampiona, ta istorija je teža od granita.
Bajern Minhen – Inter
Hari Kejn, čovek koji godinama skupljao individualna priznanja, konačno je blizu timskog trofeja. Bundesliga je skoro rešena, ali Liga šampiona je ono što menja karijere. A Bajern kod kuće – to je skoro pa garantovano isključenje za svakog gosta.
Međutim, stvari nisu tako glatke. Musijala je pokidao zadnju ložu, Upamekano i Dejvis su već na tribinama, a Kompani mora da lepi sastav od ostataka. Miler kao desetka je priča sa emocijom – igra za poslednji ples, ali protiv Intera emocije nisu dovoljne.
Inter ne zna za poraz deset utakmica, ali remi protiv Parme u trenutku kada je sve delovalo gotovo otkriva malu pukotinu u oklopu. Ipak, u Evropi deluju neprobojno – 10 pobeda, dva gola primljena, ritam koji govori da Inzagijev tim zna kako da kontroliše tempo i rivalu skrati dah.
Sredina bez Aslanija i Zelinskog jeste tanja, ali Čahanoglu, Barela i Mhtarijan znaju da igraju prljavo kada je to potrebno. Darmijan bi mogao da pokrije bok, a sve oči su na Bastoniju – da li može da se zakrpi do utorka?
U ovom meču sve miriše na rat sredine terena i čekanje greške, a Italijani su majstori da ne naprave nijednu.
