Nakon finala u Majamiju i još jednog velikog pohoda koji se završio porazom, mnogi su sa nestrpljenjem čekali Novakov prvi nastup na šljaci ove sezone. Međutim, umesto najave juriša na stoti trofej u karijeri, dobili smo bledilo, pad i ranu eliminaciju. Đoković je poražen već u drugom kolu Monte Karla – Alehandro Tabilo slavio je sa 6:3, 6:4 i tako poslao poruku koja se teško zaboravlja.
Počelo je obećavajuće. Novak je odmah napravio brejk, razgalio publiku koja je i ovog puta mahom bila na njegovoj strani, i delovalo je da ćemo gledati rutinu kakvu smo viđali godinama unazad. Ali ta radost je trajala kratko – u sledećem gemu već je krenulo da škripi.
Tabilo je odmah uzvratio, uzeo brejk iz treće prilike i time poremetio ritam Đokovića, koji nikako nije uspevao da pronađe pravi ton. Servis je postao problem, udarci nesigurni, a Tabilo – rasterećen i hrabar. Igrao je slično kao prošle godine u Rimu, samo što je ovog puta bio još precizniji, još odlučniji.
Ključni trenutak prvog seta dogodio se u šestom gemu. Još jednom 0:40, još jednom brejk, još jednom Novak bez rešenja. Do kraja seta više nije ni zapretio – 6:3 za Čileanca.
U drugom setu – sličan scenario. Novak je osvojio prvi gem, ali već u trećem ponovo poklekao. Tabilo je nastavio da melje, da koristi svaki slab trenutak, dok je Đokoviću falila sigurnost, ritam i pre svega – mentalna prisutnost.
U devetom gemu Novak je spasio jednu meč loptu, ali to je bilo sve od otpora. Već u sledećem gemu, Tabilo je stavio tačku – 6:4 i najveća pobeda u njegovoj karijeri.
Za Đokovića – veliko razočaranje. Ne samo zbog poraza, već zbog načina na koji je igrao. Servis je proradio tek kada je već bilo kasno, neiznuđenih grešaka je bilo previše, a ono što je nekada bila njegova najveća snaga – stabilnost u važnim momentima – ovog puta je potpuno izostala.
Tabilo sada čeka Dimitrov ili Vašero, dok Novaka očekuje nešto važnije – period konsolidacije, jer Pariz je blizu, a Novak koji sanja 25. grend slem – mora da bude neuporedivo bolji od ovoga što smo gledali u Monaku.
