Kada govorimo o fudbalskim nacijama, neke je lako definisati kroz njihov stil igre. Holandija i Španija, na primer, decenijama neguju tečan fudbal zasnovan na posedu, prožet filozofijom Rinusa Mihelsa, koju su kasnije usavršili Johan Krojf i Pep Gvardiola.
Argentina, međutim, ne uklapa se lako u jednu kategoriju. Njihov fudbalski identitet je svojevrsni paradoks: Spoj virtuoznih, gotovo hipnotičkih napadača i beskompromisnih, ratobornih defanzivaca i vezista. Na jednoj strani su brzonogi krilni igrači, na drugoj razbijači koji u duelima ne poznaju milost. Genijalnost protkana sirovom borbom i nepopustljivom voljom. Više liči na strastvenu uličnu tuču nego na preciznu tiki-taku, a opet – neodoljivo je.
Upravo ta dvojnost definiše „Gaučose“ i svrstava ih među fudbalske velikane. Sa tri svetska prvenstva, 16 trofeja Kupa Amerike i nasleđem koje je iznedrilo neke od najvećih igrača svih vremena, argentinska fudbalska kultura bogata je i slojevita poput same nacije. U tom duhu, sastavili smo listu 10 najvećih argentinskih fudbalera svih vremena, uzimajući u obzir njihov talenat, uticaj i uspehe na klupskom i reprezentativnom nivou.
- Serhio Aguero
Sa 41 golom na 101 utakmici za Argentinu, Serhio Aguero nije u potpunosti ispunio očekivanja na reprezentativnom nivou. Osim osvajanja Kupa Amerike 2021, njegova reprezentativna karijera bila je obeležena propuštenim prilikama, povredama i timom koji je zaista zaigrao tek nakon njegovog odlaska. Na klupskom nivou, međutim, Aguero je besprekoran. Legenda Mančester Sitija i jedan od najboljih napadača Premijer lige, bio je noćna mora za odbrane – brz, snažan, niskog težišta, sa instinktom ubicom pred golom. Za deceniju u Sitiju postigao je 260 golova i osvojio pet titula Premijer lige, uz još deset trofeja. Njegov najslavniji trenutak? Gol u nadoknadi protiv KPR-a za prvu titulu Sitija – uz legendarni povik Martina Tajlera: „AGUEROOOOOO!“ – trenutak koji je ugraviran u istoriji fudbala.
- Huan Roman Rikelme
Za razliku od mnogih argentinskih „desetki“ – Aimara, Buručage, Maradone ili Mesija – Rikelme nije bio poznat po fizičkim kvalitetima. Nije bio brz niti atletski dominantan. Ali tehnički? Bio je ravnopravan sa najboljima. Zvali su ga „Poslednja desetka“ jer je oličavao izumrli tip igrača: klasičnog plejmejkera koji prostor osvaja mozgom, a ne trkom. Dodavanja iz snova, prvi dodir koji zaustavlja igru, kretanje dostojno šahovske partije. Njegov trener u Barseloni, Luj van Gal, to je sažeo ovako: „Kad imamo loptu, imamo najboljeg igrača na svetu. Kad je izgubimo, igramo sa desetoricom.“
- Ubaldo Filjol
Argentina nije poznata po izuzetnim golmanima, ali Ubaldo Filjol je bio izuzetak. Počeo je u osmoj ligi, toliko nepoznat da su ga u reprezentaciji zvali „Patak“ jer niko nije znao ko je. Povreda Huga Gatija pred Mundijal 1978. otvorila mu je vrata, a on ih nikad nije zatvorio. Briljirao je tokom celog turnira, posebno u finalu protiv Holandije. Dok su svi pričali o Mariju Kempesu, The New York Times je pred finale napisao: „Ako postoji jedan čovek najzaslužniji za plasman Argentine u finale, to je Ubaldo Filjol.“
- Omar Sivori
Sivori je bio prvi veliki argentinski napadač – pre Mesija i Maradone. Nizak, ali eksplozivan, tehnički virtuoz, sa driblinzima koji su izluđivali protivnike. U dresu Juventusa postigao je 168 golova, osvojio tri Skudeta i tri Kupa Italije. Kasnije je igrao za Italiju nakon što ga je argentinska federacija suspendovala zbog odlaska u Evropu. Njihov gubitak, njegov dobitak – 1961. godine osvojio je Zlatnu loptu kao igrač „Stare dame“.
- Danijel Pasarela
Prvi Argentinac sa titulom svetskog šampiona i jedini sa dva svetska prvenstva (1978. i 1986.). Iako visok samo 173 cm, bio je defanzivac koji se nikoga nije plašio. Ono što ga je izdvajalo bio je instinkt za gol – postigao je 175 golova u karijeri, što je bio rekord za defanzivce sve dok ga Ronald Kuman nije nadmašio. Bio je i pionir među bekovima koji iznose loptu, igraju „na nos“ i napadaju poput vezista.
- Havijer Zaneti
Možda nije prvi koji vam padne na pamet, ali malo je igračā koji su više prinosili timu uz manje pažnje. Zaneti je bio večna konstanta: kapiten Intera gotovo dve decenije, igrač koji nikad ne stari, ne greši i ne traži naslovne strane. Osvojio je 16 trofeja sa Interom, uključujući Ligu šampiona i pet Skudeta. Ako tražite poređenje – zamislite Džejmsa Milnera, ali u elegantnijem, trofejnijem izdanju.
- Mario Kempes
Kratka, ali blistava karijera. Za Rosario Central postigao je 97 golova na 123 utakmice, a u Valensiji postao legenda. Ipak, Mundijal 1978. je njegovo remek-delo – šest golova, dva u finalu i Zlatna lopta za najboljeg igrača turnira. Jedan je od retkih koji su na istom turniru osvojili Zlatnu kopačku, Zlatnu loptu i Svetsko prvenstvo. Ime za istoriju.
- Gabrijel Batistuta
Kada napadači pričaju o uzorima, mnogi pominju Ronalda. Ali Luis Suarez je rekao: „Za mene – Batistuta.“ „Batigol“ je bio sila prirode. Golovi iz svih uglova, obema nogama, glavom, slobodnjacima, volejima – sve je mogao. Postigao je preko 350 golova u karijeri, osvojio dva Kupa Amerike i postao ikona Firence. Odbio je ponude Reala i Milana jer, kako kaže, tamo bi se „smorio“.
- Dijego Maradona
Gde god je igrao, Maradona je osvajao, stvarao haos i ostavljao neizbrisiv trag. Doneo je Barseloni Kopa del Rej, izazvao masovnu tuču u finalu 1984, a Napoliju podario prvu i drugu titulu, pre nego što je pao u nemilost zbog dopinga i navodnih veza sa mafijom. Ali Mundijal 1986. je njegova svetinja – „Božja ruka“ i solo gol protiv Engleske. Genijalnost u haosu, haos u genijalnosti.
- Lionel Mesi
Šta reći što već nije rečeno? Mesi nije samo fudbaler – on je umetnik. Ne samo najbolji fudbaler svih vremena, već igrač koji je doneo novu dimenziju fudbala. Njegova dodavanja? Kao potezi šahovskog velemajstora – tri koraka ispred svih. Dribling? Kao balet – lebdi, ne greši. Šut? Kao Stef Kari – kad lopta krene, znaš da je gol. Kretanje bez lopte? Kao Džon Džons u oktagonu – strpljivo, precizno, smrtonosno. Niko nikad nije igrao kao Mesi. Možda nikad i neće.
