NBA je krenula 1946. i od tada je prošla kroz ozbiljnu evoluciju. Brza, dinamična igra odmah je privukla masu, a danas je NBA globalni gigant, jedna od najjačih sportskih mašina na planeti.
U Severnoj Americi postoje četiri velike profesionalne lige, ali NBA je ipak kraljica. Sa 30 timova (29 iz SAD, jedan iz Kanade), ovo je mesto gde košarkaške zvezde razvaljuju i pokazuju šta znaju.
Ako tražiš najbolje kvote na NBA – Vivatbet je tvoj parket!
Sve je počelo 6. juna 1946. u Njujorku, kada su fanatici košarke osnovali Košarkašku Asocijaciju Amerike (BAA). Tri godine kasnije, 3. avgusta 1949, BAA se spojila sa rivalima iz NBL-a i – bum – rodila se NBA.
Danas je sedište najkvalitetnije lige sveta u Njujorku, a gazda lige je Adam Silver. Sezona traje od oktobra do aprila, svaki tim odigra 82 utakmice, a onda kreće plej-of, gde se lome koplja sve do finala – serije između šampiona Istoka i Zapada, gde se igra do četiri pobede.
Počeci: Kad je sve krenulo
BAA, preteča NBA, startovala je ’46. sa 11 timova, uključujući legende poput Boston Seltiksa, Njujork Niksa i Filidelfija Voriorsa. Toronto Haskija, Čikago Stegsa, pa čak i Pitsburg Ajronmeni bili su deo prve postave.
Od starta, BAA je kupila publiku. Spajanjem sa NBL-om ’49, nastala je NBA sa 17 timova. Bilo je teško u početku – borili su se za TV ugovore jer su bejzbol i fudbal već bili kraljevi televizije. Ali NBA je izdržala i počela da se penje na tron.
Veliki trenutak dogodio se 1950. kad su Seltiksi doveli Čaka Kupera, prvog crnog igrača u ligi. Taj potez je razbio rasne barijere i promenio igru zauvek.
Zlatno doba: Rivalstvo Seltiksa i Lejkersa
Pedesete i šezdesete godine bile su zlatna era NBA lige. Boston Seltiksi su bili apsolutni vladari, osvojili su 11 titula uz legende poput Bila Rasela, Boba Kuzija i Toma Hajnsona. Lejkersi su uzeli pet titula, zahvaljujući zverima poput Džordža Majkana, Elgina Bejlora i Džerija Vesta.
Igra je postala brža, atraktivnija, puna atletske energije. Bejzbol i američki fudbal polako su ulazili u senku igre pod obručima, koja je rušila kulturne i rasne zidove i širila se globalno.
Ekspanzija: Kad je NBA liga postala ogromna
Od ’60-ih do ’80-ih, NBA je eksplodirala. Broj timova je skočio sa 14 na 23. Liga se širila u nove gradove, privlačila nove fanove i podigla konkurenciju na novi nivo. U to vreme su se pojavile zvezde poput Karima Abdul-Džabara, Medžika Džonsona, Lerija Birda i, naravno, Majkla Džordana.
Ovo je bio ključni period koji je NBA pretvorio u globalni fenomen.
Džordanova era: Kad je jedan čovek promenio sve
Majkl Džordan. Ime koje je postalo sinonim za košarku. Draftovan ’84. za Čikago Bulse, Džordan je tokom ’90-ih vladao ligom. Osvojio je šest titula (’91, ’92, ’93, ’96, ’97, ’98) i šest puta bio MVP finala.
Njegova mentalna snaga i ubilačka želja za pobedom terali su sve oko njega da daju 200%. Njegov stil – agresivan, akrobatski – promenio je košarku zauvek. Tim Legler, bivši igrač, jednom je rekao: „Igrao sam protiv gomile legendi, ali samo protiv Džordana nikad nisam mogao da dišem. Stalno je napadao.“
Džordan nije samo dominirao terenom – pretvorio je NBA u globalni brend, posebno u Aziji, Evropi i Južnoj Americi. Postao je ikona pop-kulture.
Moderna NBA: Zvezde, trojke i analitika
U 21. veku, NBA je nastavila da raste. Dodati su timovi poput Šarlot Hornetsa, a Toronto Raptors je konačno pokazao zube. Zvezde poput Lebrona Džejmsa, Kevina Durenta, Stefa Karija i Džejmsa Hardena drže ligu na vrhu.
Velika promena je dolazak internacionalnih igrača – Evropa, Afrika, Azija, svi su tu. Trojke su postale kraljice igre, a analitika je promenila kako se donose odluke o taktici, igračima i transferima.
Jedan košarkaš iz Evrope je ostavio najveći pečat i u pitanju je Srbin – Nikola Jokić, koji je svojom igrom na poziciji centra ponovo promenio tok igre. Somborac je osvojio čak 3 MVP nagrade i jedan šampionski prsten, a još je daleko od penzije.
