Stoni tenis, igra s lopticom slična po principu tenisu na travi, igra se na ravnom stolu podeljenom na dva jednaka dela mrežom postavljenom po sredini. Cilj je udariti lopticu tako da pređe preko mreže i odskoči na protivnikovoj polovini stola na način da protivnik ne može da je dohvati ili pravilno vrati. Laganu šuplju lopticu igrači prebacuju preko mreže malim reketima (palicama ili lopaticama). Igra je popularna širom sveta, a u većini zemalja veoma je organizovana kao takmičarski sport, posebno u Evropi i Aziji, a naročito u Kini i Japanu.
Istorija
Igra je izmišljena u Engleskoj početkom 20. veka i prvobitno se zvala Ping-Pong, što je bio trgovački naziv. Naziv stoni tenis usvojen je 1921–22. kada je obnovljena stara Ping-Pong asocijacija osnovana 1902. godine. Prvobitna asocijacija raspala se oko 1905., iako se igra očigledno nastavila igrati u delovima Engleske van Londona, a do 1920-ih igrala se u mnogim zemljama.
Predvođeni predstavnicima Nemačke, Mađarske i Engleske, 1926. godine osnovana je Fédération Internationale de Tennis de Table (Međunarodna federacija stonog tenisa), a osnivači su bili Engleska, Švedska, Mađarska, Indija, Danska, Nemačka, Čehoslovačka, Austrija i Vels. Do sredine 1990-ih više od 165 nacionalnih asocijacija bile su članice.
Prva svetska prvenstva održana su u Londonu 1926., a do 1939. igru su dominirali igrači iz centralne Evrope, s muškom ekipom koja je devet puta pobedila Mađarsku i dva puta Čehoslovačku. Sredinom 1950-ih Azija je postala izvor šampiona, a od tada su pojedinačna i ekipna takmičenja (za muškarce i žene) dominirali sportisti iz Kine.
Popularnost igre u Kini bila je značajna za tzv. “Ping-Pong diplomatiju” tokom 1970-ih, kada su tenzije Hladnog rata između Kine i SAD ublažene nizom javnih stonoteniskih susreta između sportista dveju zemalja.
Prvi takav događaj, održan u Pekingu 1971., smatra se ključnim za istorijsku posetu američkog predsednika Ričarda Niksona Kini sledeće godine. Godine 1980. održan je prvi Svetski kup, a Guo Juehua iz Kine osvojio je prvu nagradu od 12.500 dolara. Stoni tenis postao je olimpijski sport 1988., s takmičenjima u pojedinačnoj i parovoj konkurenciji za muškarce i žene.
Oprema, pravila i igra
Oprema za stoni tenis relativno je jednostavna i jeftina. Sto je pravougaoni, dimenzija 2,7 x 1,5 metara, s gornjom površinom u ravni 76 cm iznad poda. Mreža je duga 1,8 metara, a njen gornji rub na celoj dužini nalazi se 15,25 cm iznad igraće površine.
Loptica, koja je sferična i šuplja, nekada je bila izrađena od belog celuloida, ali od 1969. koristi se plastika slična celuloidu.
Loptica, koja može biti bela, žuta ili narandžasta, teži oko 2,7 grama i ima prečnik od oko 4 cm. Oštrica reketa, ili palice, obično je izrađena od drveta, ravna je i kruta, a može biti prekrivena tankim slojem gumirane površine s izbočinama, koja se može postaviti preko tankog sloja sunđeraste gume, s mogućnošću obrnutih izbočina. Bez obzira na kombinaciju, svaka od dve strane reketa mora biti različite boje. Reket može biti bilo koje veličine, težine ili oblika.
Meč se sastoji od najboljih iz neparnog broja gemova, a svaki gem osvaja igrač koji prvi dostigne 11 poena ili koji, nakon 10 poena svakog igrača, pobedi s dva poena prednosti. Poen se postiže kada poslužilac ne izvede dobar servis, kada igrač ne izvede dobar povrat, ili kada igrač počini određeni prekršaj (npr. dodirne igraću površinu slobodnom rukom dok je loptica u igri). Servis se menja nakon svaka dva poena dok se ne dostigne 10-10, kada se menja nakon svakog sledećeg poena.
Servis se izvodi iza kraja stola, poslužilac baca lopticu prema gore iz dlana slobodne ruke i udara je dok pada tako da prvo odskoči na vlastitom terenu, zatim pređe preko mreže i odskoči na protivnikovom terenu. Prilikom servisa, prstima se ne sme dodavati rotacija lopti.
To nije uvek bilo tako. Rotacija prstima, posebno u SAD, dostigla je nivo gde su stručnjaci mogli izvoditi neuzvratne servise, čime je igra postala smešna. Rotacija prstima univerzalno je zabranjena 1937. godine.
Interes gledalaca leži u posmatranju sposobnosti jednog igrača da pobedi drugog dobro promišljenom strategijom. Ubrzavanje igre, usporavanje, menjanje smera ili dodavanje različite rotacije ili tempa lopti, te korišćenje nežnih kratkih udaraca preko mreže kada je protivnik van pozicije, neke su od taktika koje se mogu koristiti za podršku planiranoj strategiji.
Sporija ili odbrambena igra nekada je bila toliko dominantna da je na svetskom prvenstvu 1936. u Pragu trebao jedan sat da se odluči o jednom poenu. Igra je sada ograničena. Ako gem nije završen 15 minuta nakon početka, ostatak tog gema i preostali gemovi meča igraju se prema Sistemu ubrzanja.
Nakon toga, ako servis i 13 sledećih udaraca poslužioca vrati primaoc, poslužilac gubi poen. Servis se menja nakon svakog poena.
Stoni tenis može se igrati s jednim igračem na svakom kraju stola ili s dva igrača na svakom kraju, koji mogu biti oba muškarca, obe žene ili po jedan od svakog pola. Širom sveta, ženska igra je organizovana slično muškoj, a žene učestvuju na svetskim prvenstvima i svim drugim organizovanim događajima.
Stoni tenis, osim što je potpuno organizovan, izuzetno je popularan i kao rekreaciona igra, igra se u svim vrstama sportskih klubova, društvenih klubova, igraonica, u domovima, pa čak i na otvorenom kada su uslovi razmerno mirni.
