Svake godine kada se približi Super Boul, tako i interesovanje za američki fudbal skače u nebesa – naročito među onima koji za ovaj sport znaju samo zbog spektakularnog nastupa u poluvremenu. Iako je u Sjedinjenim Državama gotovo religija, širom Evrope i dalje deluje kao velika enigma.
Nije da nema klubova po starom kontinentu – ima ih. Ali mnogi ga i dalje brkaju s ragbijem, sportom koji deli neke sličnosti, ali se suštinski razlikuje.
Ako si i ti među onima koji se stalno pitaju: „A čekaj, zar to nije isto?“ – ovaj tekst je za tebe.
Odakle su krenuli?
Ragbi vuče korene iz Engleske, tačnije iz 1823. godine. Legenda kaže da je Vilijam Veb Elis, učenik škole Rugby, usred fudbalskog meča uzeo loptu u ruke i protrčao s njom do gola. I tako – iz jednog buntovnog poteza – nastao je novi sport. Danas, najvažniji trofej na Svetskom prvenstvu u ragbiju nosi baš njegovo ime.
Američki fudbal je, logično, nastao u SAD, nekoliko decenija kasnije. Mešavina ragbija i fudbala počela je da se razvija šezdesetih godina 19. veka, uz pomoć ljudi poput Gera Smita Milera. Do 1870-ih, univerziteti širom Amerike već su igrali prve utakmice. A onda 1920. godine – osnivanje Profesionalne fudbalske asocijacije, današnje NFL lige, označilo je početak ozbiljne ere.
Cilj igre – isti, ali…
Suštinski, i jedan i drugi sport imaju isti cilj: preći teren i postići poene u protivničkoj završnici.
Poentiranje: slično, ali drugačije
U ragbiju, lopta mora da se pritisne o zemlju u završnoj zoni – to se zove “try” i donosi 5 poena. Nakon toga sledi šut za dodatna 2.
U američkom fudbalu, ulazak s loptom u endzonu donosi touchdown i 6 poena. Ekipa onda bira – šut za dodatni poen ili pokušaj za 2 dodatna poena iz igre.
Dodatni načini poentiranja:
-
Ragbi: penal šut ili drop-gol – po 3 poena.
-
Američki fudbal: field goal – 3 poena, safety – 2 poena (dodeljuju se odbrani).
Kako se lopta pomera?
U ragbiju je dozvoljeno samo dodavanje unazad, a napred se ide trčanjem ili šutiranjem.
U američkom fudbalu, svaka akcija može da ima jedan pas unapred. Tim ima četiri pokušaja da pređe 10 jardi. Ako uspe – dobija novu seriju. Ako ne – lopta ide protivniku.
Teren i oprema: lopta je ovalna, ali…
Dimenzije terena:
-
Ragbi: oko 100 x 70 metara; H-mreže na krajevima.
-
Američki fudbal: 120 jardi (oko 109 m) x 53 jarda (48,5 m); Y-mreže.
Lopta:
-
Ragbi: dužina oko 27 cm, šira i obla.
-
Američki fudbal: 28 cm, ali uža i šiljatija – za preciznije bacanje.
Oprema:
-
Ragbi: minimalna zaštita – gumeni štitnici za zube, eventualno meki šlem i lagani jastučići.
-
Američki fudbal: prava oklopna garnitura – šlem, ramena, laktovi, kolena, zubi. I sve s razlogom – kontakti su brutalni.
Pravila igre i format meča
Trajanje:
-
Ragbi: 80 minuta – dva poluvremena po 40.
-
Američki fudbal: 60 minuta – četiri četvrtine po 15, s pauzom na polovini.
Broj igrača:
-
Ragbi: 15 igrača po timu (postoje i varijante sa 13 ili 7). Igraju i napad i odbranu. Dozvoljeno 7 izmena.
-
Američki fudbal: 11 po timu. Postoje posebni sastavi za napad i odbranu. Broj izmena nije ograničen – menjaju se cele postave po potrebi.
Tehnologija u službi igre
Oba sporta prate tehnološki napredak, ali na različite načine.
NFL je pionir – još 1978. uvedeni su instant snimci za proveru odluka. Danas kvoterbekovi dobijaju akcije putem slušalica u šlemu, a treneri koriste tablete za analizu u realnom vremenu. Liga ulaže u razvoj bezbednijih šlemova i medicinsko praćenje igrača tokom mečeva.
Ragbi je uveo TMO (video sudiju) 2000-ih. Sudije nose mikrofone, pa publika tačno čuje na osnovu čega je doneta odluka. Ta transparentnost je ubrzo postala primer i za druge sportove.
Zaključak
Na prvi pogled slični – ali u osnovi dva potpuno različita sveta. Ragbi i američki fudbal dele korene i poneki element, ali ih razdvajaju pravila, ritam, oprema i čitava filozofija igre.
