Marin Zdravkov Lavidžov, poznat širom sveta kao Gospodin Mančester Junajted, preminuo je u 62. godini, ali je za sobom ostavio priču koja spaja fanatizam, emociju i istinsku ljubav prema fudbalu.
Od Marinka do Mančestera
Rođen kao običan građevinski radnik u Bugarskoj, Marin je 15 godina vodio pravnu borbu da zakonski promeni ime.
Njegov san se ostvario 2014. godine kada je konačno postao Mančester Zdravkov Lavidžov–Junajted.
Na čelo je istetovirao grb kluba, želeći da pokaže da ne postoji granica između navijača i identiteta koji ga definiše.
Inspiraciju je pronašao u čuvenom finalu Lige šampiona 1999. godine, kada je Mančester junajted pod vođstvom ser Aleksa Fergusona preokrenuo meč protiv Bajerna iz Minhena i osvojio istorijsku trostruku krunu.
Golovi Šeringema i Solskjera u sudijskoj nadoknadi promenili su ne samo tok utakmice — već i Marinov život.
Mamurna odluka koja je postala legenda
Kako su britanski mediji kasnije pisali, odluku o promeni imena doneo je sledećeg jutra, mamuran, ali prepun emocija.
Rekao je da je to bio trenutak kada je “život dobio smisao”.
Njegova borba je zabeležena u bugarskom dokumentarcu Moj prijatelj Mančester junajted iz 2011. godine, koji je pokazao koliko duboko ljubav prema fudbalu može da ide.
Za njega, Mančester junajted nije bio samo klub — bio je simbol svega što voli: borbe, ponosa i zajedništva.
Svaki zid u njegovom domu bio je prekriven posterima Crvenih đavola, a među omiljenim igračima posebno mesto zauzimao je njegov sunarodnik Dimitar Berbatov.
Put do “Teatra snova”
Njegov san da vidi Old Traford ostvario se iste godine kada je i promenio ime.
Uz pomoć britanskog lista The Sun, Gospodin Junajted posetio je Mančester junajted stadion i obišao svlačionice, tunel i travnjak “Teatra snova”.
Zaplakao je kada je kročio na teren, a kasnije je pratio i meč Crvenih đavola protiv Sanderlenda — za koji je prešao više od 6.000 kilometara.
Taj trenutak, kada je stajao na mestu gde su igrali njegovi idoli, bio je vrhunac života čoveka koji je ljubav prema klubu pretvorio u identitet.
Nasleđe koje nadživljava ime
Gospodin Mančester Junajted bio je više od navijača.
Svoju mačku nazvao je “Bekam”, a o svom domu govorio je kao o “malom Old Trafordu”.
Kada je Berbatov potpisao za klub 2008. godine, rekao je da se “Bugarska konačno spojila s Mančesterom”.
Nakon njegove smrti, društvene mreže su se ispunile porukama navijača iz celog sveta.
Svi su se složili u jednom: Gospodin Junajted bio je oličenje onoga što Mančester junajted oduvek predstavlja — strast, upornost i nepokolebljivu veru.
Njegova priča ostaje podsetnik da fudbal nije samo sport.
Za neke, kao što je bio Marin Zdravkov Lavidžov, to je način života.
A ime Mančester junajted — u njegovom slučaju — postalo je više od imena kluba. Postalo je čovek.
