Već dvadeseti put u istoriji NBA finala gledaćemo sedmi meč, onu utakmicu gde sve staje na kocku! Indijana Pejseri putuju u Oklahomu na odlučujući duel sezone, koji kreće u nedelju u 2:00 po našem vremenu (prenos na Arena sport). Pobednik diže trofej Leri O’Brajen, a tenzija je na vrhuncu.
Domaćini su u sedmim mečevima finala tradicionalno jači, sa skorom 15–4, ali poslednji put je gostujući tim slavio 2016, kada je Klivlend šokirao Golden Stejt.
Ovo je prilika za Indijanu da ispiše istoriju, ili za Oklahomu da potvrdi domaću dominaciju. Hajde da bacimo pogled na prethodnih 19 sedmih mečeva NBA finala i šta se tu sve izdešavalo.
Pregled sedmih mečeva NBA finala:
Klivlend – Golden Stejt, finale NBA 2016.
Voriorsi su vodili 3–1, svi su ih već videli s prstenom, ali Kavsi su se vratili kao iz mrtvih. U sedmom meču, Lebron Džejms je bio vanzemaljac – tripl-dabl (27 poena, 11 skokova, 11 asistencija, 2 ukradene, 3 blokade), uključujući i legendarnu blokadu na Iguodali. Kirijev trojka i Lebronov šou doneli su Klivlendu titulu (93–89). Drejmond Grin je za Voriorse dao 32 poena, 15 skokova i 9 asistencija, ali nije bilo dovoljno. Ovo je bio prvi put da se tim vrati iz 3–1 u finalu!
Utakmica je bila napeta do poslednje sekunde, a Klivlend je prekinuo 52-godišnji prokletstvo bez titule. Navijači su poludeli, a Lebron je proglašen MVP-jem finala.
San Antonio – Majami, finale NBA 2013.
Lebron Džejms je u dresu Hita ponovo bio kralj. U sedmom meču ubacio je 37 poena, uzeo 12 skokova i igrao skoro ceo meč (45 minuta). Dvejn Vejd mu je čuvao leđa sa 23 poena i 10 skokova, dok je Šejn Betije pogađao ključne trojke. Majami je slavio 95–88 i uzeo titulu. Tim Dankan je za Sparse imao 24 poena i 12 skokova, ali nije mogao sam protiv Hita.
Šesti meč ove serije je bio ludnica – Rej Alenova trojka u poslednjim sekundama izborila je produžetak i produžila seriju. Sedmi meč je bio Lebronova kruna, a Hit su postali šampioni pred svojim navijačima.
Boston – Los Anđeles, finale NBA 2010.
Lejkersi su u sedmom meču preokrenuli seriju i uzeli titulu (83–79) zahvaljujući Kobiju Brajantu (23 poena, 15 skokova) i Pau Gasolu (19 poena, 18 skokova). Boston je imao šansu, ali Ron Artest (sada Metta Vorld Pis) pogodio je ključnu trojku. Seltiksi su predvodjeni Rejonom Rondom (14 poena, 10 asistencija) borili do kraja, ali nisu imali odgovor.
Ovo je bila brutalna, odbrambena serija, a Kobijeva upornost uprkos lošem šutu (6/24) donela mu je MVP finala. Navijači Lejkersa su proslavili 16. titulu, dok je Boston ostao na 17.
Detroit – San Antonio, finale NBA 2005.
Ovo je bilo odbrambeno remek-delo. Sparsi su u sedmom meču pobedili 81–74, a Tim Dankan (25 poena, 11 skokova) i Manu Đinobili (23 poena) bili su ključni. Detroit je imao Čonsija Bilapsa (13 poena) i Rašida Volasa (11 poena), ali nisu mogli da probiju San Antonijev zid.
Serija je bila toliko defanzivna da je prosečan skor mečeva jedva prelazio 80 poena. Sedmi meč je odlučen u poslednjoj četvrtini, gde su Sparsi pokazali šampionski mentalitet. Dankan je bio MVP finala.
Njujork – Hjuston, finale NBA 1994.
Hjuston je u sedmom meču slavio 90–84, predvođen Hakimom Oladžuvonom (25 poena, 10 skokova, 7 asistencija, 3 blokade). Niksi su imali Patrika Juinga (17 poena, 10 skokova), ali Džon Starksv šut nije bio na nivou (2/18). Oladžuvon je dominirao oba kraja terena.
Ovo je bila prva titula za Hjuston, a Oladžuvon je bio nezaustavljiv, osvojivši MVP finala. Niksi su propustili šansu za prvu titulu od 1973, a navijači su bili slomljeni.
Detroit – Los Anđeles, finale NBA 1988.
Lejkersi su preokrenuli seriju iz 2–3 i u sedmom meču pobedili 108–105. Džejms Vorti je bio heroj sa tripl-dablom (36 poena, 16 skokova, 10 asistencija), uz Medžika Džonsona (19 poena, 14 asistencija). Detroitov Ajzea Tomas (25 poena) borio se, ali nije bilo dovoljno.
Sedmi meč je bio drama – Ajzea je igrao povređen, a Lejkersi su jedva izdržali nalet Pistonsa u poslednjoj četvrtini. Ovo je bila prva titula Lejkersa u eri “Showtime” protiv Detroita.
Los Anđeles – Boston, finale NBA 1984.
Seltiksi su u sedmom meču pobedili 111–102, predvođeni Lerijem Birdom (20 poena, 12 skokova), Sedrikom Maksvellom (24 poena, 8 skokova, 8 asistencija) i Robertom Parišom (14 poena, 16 skokova). Lejkersi, sa Medžikom (16 poena, 15 asistencija) i Kareemom (29 poena), nisu mogli da zaustave Bostonovu energiju.
Ovo je bila klasična rivalstva, a Bird je osvojio MVP finala. Navijači Seltiksa su poludeli u Garden, dok su Lejkersi čekali revanš godinu dana kasnije.
Vašington Buletsi – Sijetl SuperSoniksi, finale 1978.
Buletsi su u sedmom meču pobedili 105–99, predvođeni Vesom Anseldom (15 poena, 12 skokova) i Elvinom Hejsom (21 poen). Sijetl je imao Denisa Džonsona (19 poena), ali nije mogao da zaustavi Vašington.
Ovo je bila prva i jedina titula za Bulitse. Sedmi meč je odigran u Sijetlu, što čini pobedu Vašingtona još impresivnijom.
Boston – Milvoki, finale 1974.
Seltiksi su pobedili 102–87, uz Džona Havličeka (16 poena) i Dejva Kouensa (14 poena, 13 skokova). Milvoki, sa Kareemom Abdul-Džabarom (26 poena), nije imao odgovor za Bostonovu timsku igru.
Boston je dominirao defanzivom, a ovo je bila njihova 12. titula. Havliček je bio MVP finala.
Los Anđeles – Njujork, finale 1970.
Niksi su pobedili 113–99, predvođeni Vilisom Ridom (21 poen, 11 skokova) i Voltom Frejzerom (36 poena, 19 asistencija). Lejkersi, sa Viltom Čejmberlenom (21 poen), nisu mogli da pariraju.
Rid je igrao povređen, ali njegov ulazak u sedmi meč inspirisao je Nikse. Ovo je bila prva titula za Njujork.
Boston – Los Anđeles, finale 1969.
Seltiksi su pobedili 108–106, uz Bila Rasela (6 poena, 21 skok) i Sema Džonsa (24 poena). Lejkersi, sa Džerijem Vestom (42 poena), bili su blizu, ali nisu uspeli.
Vest je bio MVP finala uprkos porazu – retkost u NBA istoriji.
Los Anđeles – Boston, finale 1966.
Seltiksi su slavili 95–93, uz Rasela (25 skokova) i Havličeka (11 poena). Lejkersi su pali uprkos Vestu koji je blistao (36 poena).
Boston je u poslednjoj sekundi izdržao nalet Lejkersa, osvojivši osmu uzastopnu titulu.
Los Anđeles – Boston, finale 1962.
Seltiksi su pobedili 110–107 u produžetku, uz sjajnog Rasela (30 poena, 40 skokova). Lejkersi, sa Elginom Bejlorom (41 poen), bili su blizu.
Raselova dominacija u skokovima bila je ključna za Bostonovu pobedu.
Atlanta – Boston, finale 1960.
Seltiksi su slavili 122–103, uz dominaciju Rasela (22 poena, 35 skokova). Atlanta, sa Bobom Petijem (18 poena), nije imala šanse.
Boston je dominirao serijom, a Rasel je bio nezaustavljiv.
Atlanta – Boston, finale 1957.
Seltiksi su pobedili 125–123 u dva produžetka, a Bil Rasel je ponovo ostavio svoj pečat (16 poena, 31 skok). Atlanta je bila blizu, ali Boston je izdržao.
Ovo je bila prva titula za Seltikse u eri Rasela.
Fort Vejn Pistonsi – Filadelfija, finale 1955.
Nacionali (današnji Voriorsi) su pobedili 92–91, uz Džordža Kinga (15 poena). Pistonsi su pali za dlaku.
Utakmica je bila napeta, a Filadelfija je uzela titulu u poslednjim sekundama.
Filadelfija – Los Anđeles, finale 1954.
Lejkersi su pobedili 87–80, a za Džordža Majkana (15 poena). Filadelfija nije imala odgovor.
Majkan je dominirao, donoseći Lejkersima četvrtu titulu u pet godina.
Njujork – Los Anđeles, finale 1952.
Lejkersi su slavili 82–65, Majkan je odneo MVP finala (24 poena). Niksi su bili nemoćni.
Njujork – Rojals, finale 1951.
Royalsi su pobedili 79–75, a najefikasniji je bio Bob Dejvis (20 poena). Niksi su bili blizu, ali nisu uspeli.
Ovo je bila prva titula za Ročester, a serija je bila izuzetno napeta.
Večerašnji duel obećava još jednu stranicu istorije, a ostaje da se vidi da li će Indijana uspeti da odnese pobedu i šokira košarkaški svet, ili će Oklahoma potvrditi svoju dominaciju. Obe ekipe će se boriti za prvu titulu u istoriji franšize, ali samo će jedna napustiti parket sa slavom.
