Postoji mnogo sportskih takmičenja koja testiraju granice ljudske izdržljivosti, ali nijedno kao Tur de Frans. Ova trka važi za najzahtevniji fizički izazov u svetu sporta i to s razlogom.
Sve je počelo davne 1903. godine, kada je prva trka obuhvatala 2.428 kilometara za 19 dana. Učestvovalo je 60 biciklista, a pobedu je odneo amater Moris Garen, koji je kroz cilj prošao posle neverovatnih 94 sata i 33 minuta u sedlu. Od tada se mnogo toga promenilo – ali ne i brutalna težina ove trke.
Danas se Tur vozi 21 dan, a ukupna dužina iznosi oko 3.500 kilometara. Rute vode preko najtežih puteva Francuske – od ravnih, vetrovitih etapa dugačkih i do 200 km, koje se jure prosečnom brzinom od 45 km/h, do smrtonosnih planinskih uspona gde se telo dovodi do krajnjih granica.
Na ravnim etapama, vozači satima guraju i do šest sati u sedlu, da bi zatim morali da ubrzaju do čak 75–80 km/h u poslednjim kilometrima. Sprint finiš zahteva eksplozivnu snagu od 2.000 do 2.500 vati – snagu dovoljnu da napaja ceo stan. Za poređenje, prosečan zdrav muškarac ne može da proizvede više od 800W, a žena oko 600W.
Ako tražiš najbolje kvote za Tur de Frans – Vivatbet je tvoja staza.
Usponi koje pamtiš celog života
Najgore tek sledi. Planinske etape kroz Alpe i Pirineje nisu samo najlepši deo Tura za gledaoce – već i najgori noćni košmar za takmičare. Usponi duži od 10 kilometara, s nagibima od 8 ili 10%, i to na visinama iznad 2.000 metara gde vazduh postaje ozbiljan neprijatelj – zahtevaju snagu i disciplinu koje imaju samo najspremniji.
Telo se na toj visini bori za kiseonik, a performanse opadaju i do 15%. I dok prosečan čovek u takvim uslovima dobija vrtoglavicu i kratak dah, profesionalci ne samo da voze – oni jure uzbrdo brzinama preko 20 km/h i održavaju snagu veću od 450W tokom 30 ili čak 60 minuta. To je nivo koji rekreativac može da drži – najviše minut.
Jedi kao tri čoveka, a gubiš na težini
Tur nije samo test nogu i pluća – već i stomaka. Tokom svake etape, vozači moraju da unesu između 5.500 i 6.000 kalorija dnevno – dvostruko više nego što troši prosečan čovek. Problem je što se većina dana provodi na biciklu, gde nije baš lako ručati kao kod kuće.
Zato se tokom trke konzumira čak do 60 grama ugljenih hidrata na sat – kroz gelove, energetske napitke, pa i obične kroasane. Ako se unos prekine, telo ostaje bez goriva, performanse padaju, a trka se završava – ranije nego što je planirano.
I pored tolikog unosa kalorija, telo i dalje troši sopstvene rezerve masti i proteina. Tur melje sve pred sobom.
Stres od 21 dana neprekidnog takmičenja ostavlja posledice i na hormonskom nivou. Nivoi testosterona i kortizola – hormona ključnih za oporavak, snagu i ravnotežu – padaju kao da je u pitanju višemesečni trening bez pauze. Imunitet slabi, rizik od povreda raste, infekcije vrebaju.
Tur nije samo trka. To je rat volje, tela i uma.
