Kako je razumevanje igre raslo poslednjih decenija, a tempo fudbala postajao sve brži, nameće se isto pitanje: da li su treninzi napredovali u skladu sa zahtevima igre i da li zaista spremamo igrače za intenzitet koji ih čeka na terenu?
Danas fudbaler ne može da prođe samo na talentu ili instinktu. On zna svoju taktičku ulogu, razume fizičke i tehničke zahteve – i baš zato treneri i ljudi oko njih moraju stalno da podižu sopstveni nivo znanja.
Od generičkog trčanja do igre kao treninga
Nekada se verovalo da fudbal nije dovoljan da razvije kondiciju. Zato su igrači po pravilu prvi deo priprema provodili na atletskim stazama, po brdima ili plažama, bez lopte. Takvi treninzi imaju svoju vrednost, ali ključno pitanje je:
Da li tako treneri najbolje koriste trenažno vreme i grade igrača za ono što ga čeka u specifičnom sistemu igre?
Najnovija istraživanja pokazuju da male igre (3 na 3, 4 na 4), srednje (5 na 5, 8 na 8) i velike (9 na 9, 11 na 11) verno reprodukuju fizičke, tehničke i taktičke zahteve pravog meča. Drugim rečima – kondicija se može graditi kroz samu igru, istovremeno razvijajući i tehniku i taktiku.
Princip specifičnosti
Naravno, oba pristupa imaju prednosti i mane, ali jedno pravilo ostaje nepromenjeno: Adaptacija tela je specifična za tip treninga koji se sprovodi.
Da li se fudbaler sprema da istrči 30 minuta istim tempom ili da izdrži 90 minuta igre punih zaustavljanja, sprintova i duela? To je razlika između generičkog i specifičnog treninga.
Uz to, mora se poštovati princip progresije – ne previše prerano, već postepeno građenje kapaciteta igrača. Samo tako se izbegavaju povrede i omogućava pravi oporavak.
Nauka i taktika – spoj bez kojeg nema uspeha
Najveći izazov je povezati principe trenerske nauke i fiziologije sa taktikom i stilom igre. Kada se to uradi, igrači izvlače maksimum, a treneri dobijaju stabilnost u performansama, što je i suština modernog fudbala.
Aktuelna literatura i istraživanja pomažu trenerima i kondicionim stručnjacima da donose bolje odluke – ne samo da unaprede igru, već i da zaštite zdravlje fudbalera i produže im karijeru.
Ili kako je to jednom rekao Jirgen Klop:
„Da biste bili uspešni, morate da ponavljate rezultate – a ne da idete pobeda-poraz, pobeda-poraz. Potrebna mi je stabilnost u igri, a ne nestabilnost.“
