Ženski tenis se prvi put pojavio još u 19. veku i vrlo brzo postao jedan od retkih sportova u kojima su dame bile rame uz rame sa muškarcima, i po popularnosti i po uspesima. Na Olimpijskim igrama debitovao je 1900. godine, a na Vimbldonu već 1884. Od tog trenutka njegova slava počela je da raste, da bi vremenom stigla do svetskih razmera.
Najbolji dokaz koliko je danas ženski tenis praćen dolazi iz 2024. kada je finale singla na Vimbldonu, u kojem je Barbora Krejčikova savladala Jasminu Paolini, privuklo više od četiri miliona gledalaca u Velikoj Britaniji i još dva miliona u Sjedinjenim Državama.
Tokom istorije videli smo čitavu plejadu šampionki, legende koje su ispisale stranice ovog sporta. Ipak, pitanje koje se uvek postavlja ostaje isto – ko je najbolja od svih? Navijači su dali svoj sud i izabrali dvadeset najvećih teniserki svih vremena.
Ako tražiš najbolje kvote na tenis – Vivatbet je tvoj teren!
Od dvadesetog do jedanaestog mesta
Na dvadesetom mestu nalazi se Aranča Sančez Vikario, vlasnica četiri grend slema. Ispred nje je Simona Halep sa dva, a odmah zatim Gabrijela Sabatini koja je ostala upisana sa jednom velikom titulom. Svoju trofejnu karijeru gradila je i Dženifer Kaprijati koja se zaustavila na tri, dok je pionirka Altea Gibson osvojila pet grend slemova. Lindzi Davenport stala je na tri, a legendarna Helen Vils Mudi čak na devetnaest. Ivon Gulagon Koli ispisala je istoriju sa sedam, Kim Klajsters došla do četiri, a Marija Šarapova, velika šampionka modernog doba, do pet osvojenih turnira.
Venus Vilijams
Venus je postavila temelje jedne epohe. Sedam grend slemova u singlu, osam nedelja kao svetski broj jedan i čak četrnaest u dublu u paru sa sestrom Serenom. Četiri puta stajala je na najvišem stepeniku na Olimpijskim igrama, a jedno zlato uzela i u singlu. Van terena ostaje upamćena kao žena koja je izborila ravnopravne nagrade na Vimbldonu i Rolan Garosu. Tokom karijere zaradila je više od 40 miliona dolara, što je svrstava među najuspešnije svih vremena.
Žastin Enan
Belgijanka koja je dominirala početkom novog milenijuma. Sedam grend slemova, od toga četiri na Rolan Garosu, tri puta završavala sezonu kao prva teniserka sveta i ukupno 117 nedelja provela na vrhu liste. U 2006. igrala je finala na sva četiri velika turnira. Ostala je zapamćena po jednom od najlepših jednoručnih bekhenda ikada viđenih. Povreda lakta primorala ju je da završi karijeru 2011, ali je već ušla u Kuću slavnih i dobila nagradu Filip Šatrije.
Bili Džin King
Legenda koja je menjala tenis. Od 1959. do 1979. osvojila je 39 grend slem trofeja u singlu i dublu. Šest puta bila najbolja na Vimbldonu u singlu i još deset puta u dublu. Od 1966. do 1975. stalno je bila među tri najbolje na svetu, a šest puta godinu završila kao broj jedan. Osnovala je Žensku tenisku asocijaciju i Fondaciju za ženski sport, a njen trijumf nad Bobijem Rigsom u čuvenom „Okršaju polova“ 1973. prešao je granice sporta. Njeno ime zauvek je urezano u istoriju.
Martina Hingis
Devojčica čudo koja je sa petnaest godina osvojila dubl na Vimbldonu i postala najmlađa šampionka u istoriji. Sa šesnaest već je bila najbolja na Australijan openu, a godinu kasnije i najmlađa teniserka na svetskom broju jedan. U 1998. osvojila je sva četiri dubla grend slema i postala tek četvrta žena u istoriji kojoj je to pošlo za rukom. Njena karijera u singlu stala je 1999, ali je u miks dublu 2016. kompletirala karijerni grend slem. Hingis će zauvek ostati simbol čudesnog početka i rekorda koji se danas čine nedostižnim.
Margaret Kort
Najtrofejnija teniserka svih vremena. Osvojila je 24 grend slema i ukupno 64 velika trofeja. Tokom šezdesetih dominirala je Australijan openom i 1970. postala prva žena u Open eri koja je uspela da osvoji sva četiri turnira u jednoj sezoni. Karijeru je završila 1977. sa nizom rekorda koji i danas stoje netaknuti.
Monika Seleš
Devojka koja je očarala svet početkom devedesetih. Devet grend slemova, 178 nedelja na vrhu WTA liste i jedina teniserka sa po tri uzastopne titule na Australijan openu i Rolan Garosu. Na svom prvom nastupu u Melburnu odmah je došla do trofeja. Njena karijera doživela je tragičan prekid kada je 1993. izbodena tokom meča u Parizu. Dve godine kasnije vratila se na teren, ali nikada više nije dosegla nekadašnje visine.
Kris Evert
Amerikanka koja je definisala konzistentnost. Osamnaest grend slemova, 260 nedelja na prvom mestu i neverovatan podatak da je u 52 od 56 velikih turnira stigla makar do polufinala. Od 1974. do 1986. svake godine osvajala je makar jedan trofej, što niko pre ni posle nije uspeo. Njeno ime sinonim je za dugovečnost i nepokolebljivu dominaciju.
Martina Navratilova
Još jedna Amerikanka, rođena u Čehoslovačkoj, koja je tenis podigla na viši nivo. Osamnaest grend slemova u singlu, ali ukupno neverovatnih 167 titula tokom karijere. Devet puta osvajala Vimbldon i 332 nedelje bila svetski broj jedan. Najbolje godine bile su joj 1983. i 1984. kada je praktično igrala nedodirljivo.
Štefi Graf
Nemica koja je ostavila neizbrisiv trag. Osvojila je 22 grend slema i 1988. postala prva i jedina teniserka koja je uzela kalendarski grend slem i olimpijsko zlato u istoj godini. Ukupno 337 nedelja provela je na broju jedan, što je i danas rekord. Karijeru je završila 1999. ali i dalje ostaje uzor generacijama.
Serena Vilijams
Ko bi drugi zauzeo prvo mesto? Serena je lice ženskog tenisa. Sa sestrom Venus promenila je sliku ovog sporta i ostavila nasleđe koje se teško može nadmašiti. Osvojila je 23 grend slema u singlu, 14 u dublu, bila 319 nedelja broj jedan i zaradila više od 90 miliona dolara, najviše u istoriji. Njene pobede na velikim turnirima, ukupno 367, čine je neprikosnovenom. Serena Vilijams nije samo šampionka, ona je simbol jedne ere i inspiracija milionima širom sveta.
