Kraj mađioničarske predstave – Inijesta zatvorio zavese

Andreas Inijesta kraj karijere pres konferencija.

Kažeš mađioničar i prvo što padne na pamet normalnom čoveku je šoumen sa štapićem i velikim šeširom, Hari Hudini, Dejvid Koperfild…Kažeš fudbalskom zaluđeniku isto i on pomisli na Zidana, Mesija, Inijestu

 

Sinonim za fudbalsku eleganciju, majstorstvo u sredini terena, tika-taka fudbal, Barselonu, neosporivo jedan od najvećih fudbalera svih vremena – Andres Inijesta je stavio kraj na svoju dugu karijeru.

 

I kakva je samo bila, jedna od onih o kojoj svaki klinac sanja. Fudbalska avantura o kojoj će se verovatno snimati film.

 

Svetsko prvenstvo 2010 – Inijesta je postigao odlučujući gol u finalu protiv Holandije i doneo Španiji prvu titulu svetskog prvaka.

 

Dva Evropska prvenstvaOsvojio je 2008. i 2012. godine sa španskom reprezentacijom, čime je Španija postala prva ekipa koja je osvojila tri velika takmičenja uzastopno (2008. EP, 2010. SP, 2012. EP).

 

Šest titula u La Ligi sa Barselonom – U periodu od 2004. do 2018. godine, Inijesta je bio ključni deo Barsine dominacije u španskom prvenstvu.

 

Četiri Lige šampiona – Osvojio je Ligu šampiona sa Barselonom u sezonama 2005-06, 2008-09, 2010-11, i 2014-15, postavši deo jedne od najdominantnijih ekipa u istoriji fudbala.

 

Tri FIFA klupska svetska prvenstva – Inijesta je predvodio Barselonu do naslova 2009, 2011 i 2015 godine.

 

Dva Kupa kralja (Copa del Rey) – Inijesta je podigao trofej nacionalnog Kupa kralja u nekoliko navrata tokom karijere, obezbedivši Barseloni dominaciju na svim frontovima.

 

Verovatno najveći podvig bio je taj sa “Crvenom furijom” kada je postigao gol u nadoknadi vremena i doneo Španiji naslov Svetskog prvaka prvi put u istoriji

Greh je što se kasnije nije okitio i Zlatnom loptom, završivši na drugom mestu iza svog klupskog kolege, ali to laskavo priznanje nije neophodno Inijesti da bi bio prepoznat kao jedan od najvećih svih vremena. Ionako u njegovoj kabini za trofeje ni nema mesta… 

 

“Nisam verovao da će ovaj dan doći. Nisam mogao da ga zamislim. Sve ove suze koje su tekle danima su suze emocije, ponosa. One nisu odraz tuge. To su suze momka iz Fuentalbile, suze momka koji je sanjao da postane fudbaler i koji je uspeo zahvaljujući velikom radu, žrtvi, neodustajanju, poštovanju esencijalnih životnih vrednosti. Ponosan sam na ovo putovanje, sa svim ljudima koji su me pratili”, počeo je Inijesta obraćanje javnosti na velikoj oproštajnoj konferenciji “Igra se nastavlja.”

 

“Srećan sam što sam ispunio san. Moja sportska karijera bila je poput bajke jer sam iskusio najbolje na profesionalnom nivou. Hajde da prođemo kroz to. Počelo je na trotoaru mog grada, u školi i svim putovanjima u Albasete. Moji prvi koraci su bili tamo. Pamtim to poglavlje kao veoma srećno. Sećam se da sam gledao Albu (Albasete, prim. aut.) u Primeri. Iako nikada nisam igrao na profesionalnom nivou za Albu, moja dva tima oduvek su bili Albasete i Barsa. Moja zemlja je u mom srcu.”

 

Odao je počast Španac svojim najbližima.

 

“Moja porodica je uvek bila moja pokretačka sila, moja snaga na koju sam se uvek oslanjao. Moja sestra, moji roditelj i- oni su mi sve. Toliko su mi davali sve ovo vreme. Imam divnu porodicu sa Anom, šestoro dece. Oni me pokreću. Posebna poruka za mog oca. On mi je bio inspiracija. Strast prema fudbalu dugujem njemu. Hvala ti za savet, tišinu i za sve što si mi značio u životu.”

 

“Putovanje mog života je Fuentealbila – Barselona. Srećan sam što sam imao četvoro ljudi koji su otišli sa mnom na taj put: moji roditelji, moj deda i ja. La Masija me je zauvek promenila. To je najbolje mesto gde sam mogao da udahnem vrednosti neophodne za život. Zahvalan sam svim ljudima, nastavnicima, saigračima… To je poglavlje koje je nesumnjivo obeležilo naše živote. Dolazak u Barselonu bio je san, a ja sam bio fokusiran da ga ostvarim.”

 

Osvrnuo se Inijesta na njegove legendarne golove, po kojima će uvek ostati upamćen. Taj u finalu Svetskog prvenstva protiv Holandije, a onda i onaj protiv Čelsija u polufinalu Lige šampiona.

 

“Ne bih mogao da odaberem samo jedan. Jedan je sa reprezentacijom, drugi sa Barselonom. Imao sam priliku da postignem ta dva gola, da vidim ljude koji su poludeli u tom trenutku. Na ličnom nivou, to su dva najmoćnija momenta za mene”, ali ipak je više pažnje poklonio pogotku protiv Holanđana: “Godine će proći i i dalje ćemo biti emotivni. Ne postoje reči da se opiše taj momenat. Kada kažem da smo postigli taj gol, kažem to jer tako mislim. Bio je to gol iz raja. Osetio sam snagu čitavog tima i osetio se privilegovanim. Za španski fudbal, za državu, za naše ljude. Bio je to taj trenutak.”

 

Ne žali što nije osvojio Zlatnu loptu, samo stajanje na podijumu je bila dovoljna nagrada smatra skromni Španac.

 

“Sedim ovde danas i već ste videli… Slike sa naslovima će uskoro izaći. Najviše mi padaju na pamet ljubav i naklonost ljudi. Biti u stanju da mnogi ljudi budu zadovoljni mojim poslom… Zlatna lopta je veoma lepa i deo je fudbala. Ponos ne dolazi zbog titula, već zbog sna o profesionalnom fudbaleru i dobijanju naklonosti i poštovanja ljudi. Slike Ćavija, Lea i mene, nas trojice na podijumu, veća je od toga da sam je osvojio. Tri lokalca, na podijumu za Zlatnu loptu, to je nagrada na kraju dana.”

 

Završio je sa igračkom karijerom, ali se još uvek nije oprostio od prelepe igre. Njegov dugogodišnji partner u veznom redu Ćavi se okrenuo trenerskom poslu i Inijesta razmišlja da učini isto.

 

“Voleo bih da se vratim u Barselonu u nekon trenutku života. Imali smo toliko uticaja na klub, na ovaj ili onaj način. U momentu kada osetim da mogu da doprinesem klubu kao što sam činio kao igrač u drugoj ulozi, biću privilegovan. Ako budem trener jednog dana, biće to isti onaj Inijesta.”

 

Premotao je film i setio se najlepšeg perioda u karijeri…

 

“Proživeti najbolje dane u reprezentaciji ne bi imalo smisla, bez najboljih dana u Barseloni. To su bile sjajne godine. Nije bilo ni samo do igre i fudbala. Bilo je do načina na koji smo radili, na koji smo trenirali. Bilo je magično i jedinstveno. Ono što nosim iz tog vremena jeste osećaj da smo uživali. Ne samo mi unutar kluba, već i ljudi koji su dolazili da nas gledaju. U očima im se videlo da gore od želje da nas gledaju. Imati mogućnost da budeš u klubu svog života, da dosegneš prvi tim, predstavljaš Barselonu, je jedno od najboljih sećanja koje može da vam ostane.”

 

“Nisam ostavio ništa nedovršenim u karijeri i ne bih ništa menjao. Sve što sam uradio, bilo je zato što sam tako želeo”, završio je Andreas Inijesta.