Nada i žal, ponos i ogorčenost, misli kao što su šta je moglo biti i mnogo je bolje nego što je bilo.
Sa pomešanim osećanjima Crvena zvezda napušta slavni stadion u Milanu, ponovo poražena (2:1), ali u mnogo drugačijem stilu nego što je to bio slučaj pre mesec dana.
Na istom terenu crveno-beli su ne tako davno doživeli poraz od Intera, ali su Đuzepe Meacu (ili San Siro) tada napustili pognute glave i sa četiri komada u mreži.
Sinoć je tim Vladana Milojevića pokazao drugo lice, koje oslikava hrabrost, a ne strah od velike scene i himne Lige šampiona. Juče je Crvena zvezda pokazala zašto pripada u elitnom takmičenju.
Borbenost u svakom duelu, kompaktnost, preciznost i hrabrost – sve su to bile odlike srpskog šampiona u šestom kolu Lige šampiona, a Milana – briljantnost Rafaela Leaa.
Osim portugalskog majstora, čije fudbalsko umeće možda prevazilazi i standarde Milana, niko u timu Rosonera nije pokazao veći nivo od svojih suparnika u crveno-belom.
Điga i Spajić su imali Moratu u džepu, dok je njegova zamena Abraham pravio određene probleme, ali bio stravičan ispred gola.
Elšnik je bio najbolji igrač na sredini terena i to ako računamo fudbalere iz obe ekipe, Silas, iako bez konkretnog učinka je konstantno pravio probleme po desnoj strani, dok na Mirka Ivanića ne treba trošiti reči.
Šerif Endijae je još jednom bio Zvezdin borac koji se rvao sa protivničkim štoperima kako bi njegovi saigrači imali prostora da blistaju, a za njegovu borbu se zahvalio X faktor Nemanja Radonjić.
Ipak, nije sve bilo bajno, jer da jeste, Zvezda ne bi doživela poraz. Pričaće se javnost o onom golu na samom izdisaju utakmice i VAR odluci da ne dosudi faul pre pogotka Tamija Abrahama.
Ipak, ostaje utisak da su crveno-beli sami zavili svoju sarmu, jer su posle postignutog pogotka prestali da razmišljaju o ofanzivi. Neko će reći da je to ipak Milan i da bi bod bio fantastičan rezultat, ali igrajući se đavoljeg advokata, Milan koji se juče suprostavio Zvezdi nije bio onaj strašni velikan koji je harao Evropom.
Tim je bio oslabljen povredama i uzdrman krizom forme, što se jasno videlo na terenu. Crvena zvezda ga ja gurnula na konopce i bila blizu nokauta sve do 70. minuta, ali je onda odlučila da se povuče i čeka odluku sudija, što se ispostavilo kao loša odluka.
Niko neće zameriti Crvenoj zvezdi, zbog srca i prikazane igre sve do tog trenutka, ali ostaće pitanje šta bi bilo da nije posustala sve do kraja.
Možda bi doživela još jednu otrovnu strelu Rafaela Leaa iz kontre, možda bi primila dva gola umesto jednog, a možda bi napustila Grad mode sa sva tri boda u džepu.
Ipak, napušta ga sa glavom gore, svesna da je u stanju da se nosi sa najvećima i da pripada evropskoj eliti. Pokazala je da može da pliva s fudbalskim „ajkulama“, a ovaj meč predstavlja korak napred. Pred crveno-belima su sada izazovi protiv PSV-a i Jang Bojsa, a formula za uspeh je jasna – hrabrost, disciplina i verovanje da zaista pripada na najvećoj sceni.
