Večno pitanje bez konačnog odgovora. Kao i u svemu u životu odgovor je – oba. Potrebno je malo umeća i malo sreće. Samo je pitanje gde je granica. Dok šah ili golf gotovo u potpunosti zavise od veštine, poker hoda po tankoj žici između logike i čistog slučaja. I baš ta linija, koja se jedva vidi golim okom, decenijama muči i igrače i sudove, a i države koje pokušavaju da ga spakuju u pravni okvir.
Zakon i poker
Sudovi su menjali odluke o pokeru kao klubovi trenere. Još 1906. u Americi je poker proglašen čistom kockom. Sto godina kasnije, i engleski sud je potvrdio isto. Ali već 2009. porota u Koloradu je stala uz statističara i priznala da je poker igra veštine – oslobađajući organizatora poker kluba.
A onda – „Crni petak“ 2011. FBI je ugasio najveće online poker sajtove dostupne igračima iz SAD i presekao industriju napola. Danas sve zavisi od adrese: u Nevadi i Nju Džerziju online poker je legalan, dok je u Teksasu kocka gotovo potpuno zabranjena. Australija ide još dalje – tamo je online poker za pravi novac blokiran, iako ljudi i dalje pronalaze načine da zaigraju.
Naravno, država retko kad brine samo za građane. Zvanično, sve je to „zaštita potrošača“ i borba protiv pranja novca. Nezvanično – zaštita poreza i domaće kazino industrije.
Gde se krije veština?
Igre bez sreće skoro da ne postoje. Šah jeste čista veština, ali ako se Karlsen razboli, protivnik dobija priliku. U ragbiju, jedna sudijska odluka može da okrene meč.
Poker je drugačiji. Svaka odluka – pratiti, dići ulog ili baciti karte – menja tok igre. Ako postoji loša odluka, onda postoji i dobra. Istraživanja kažu da igrači koji dobiju makar osnovne savete igraju bolje od onih koji nikada nisu učili. Dakle, može se napredovati, a to znači da veština ima veliku ulogu.
Ipak, brojke umeju da ohlade. Jedna studija procenila je da je svega 25% pokera veština – kao da 3 od 4 šahovske partije rešavate bacanjem novčića. Ali zato rezultati sa Svetske serije pokera pričaju drugu priču: profesionalci ostvaruju prosečan profit od +30%, dok rekreativci padaju i do −15%.
Zanimljivo je poređenje sa golfom, koji važi za sport čiste veštine. Razlike između najboljih i prosečnih igrača u golfu i pokeru slične su. Razlika je što u pokeru rekreativci bez problema sednu za sto sa profesionalcima, dok u golfu niko ne izaziva lokalnog pro igrača „za iste pare“.
Brojke u praksi
U online pokeru, razlike idu od −40 do +40 velikih blindova na 100 ruku. To znači da na kratke staze svako može da pobedi – slab igrač može da ima dobru nedelju ili mesec. Ali na duge staze, skoro uvek gubi. To je ključna razlika između pokera i igara čistog slučaja jerf na kraju, bolji igrač uvek ispliva.
I sama činjenica da postoje profesionalni poker igrači jasno pokazuje da veština postoji. Profesionalni rulet igrač? Ne postoji. Profesionalni poker igrač? Postoji, i te kako.
Zašto ipak treba da se tretira kao kocka
Koliko god dokaza o veštini imali, poker ipak završava u kockarskom košu. Razlog je jednostavan – većina igrača ne sedi za stolom da bi testirala strategiju, već da bi doživela isti adrenalin kao na ruletu ili slotovima.
U toj priči postoje tri strane: kazino, koji uzima procenat; profesionalci, koji žele da žive od igre; i rekreativci, popularno zvani „ribe“, koje dolaze da se okušaju i na kraju -izgube.
Za njih je poker samo još jedna kazino igra. Na kratke staze možda dobiju, ali na duge, scenario je isti kao i na aparatima.
Zaključak
Dakle, da li je poker isključivo igra sreće? Nije.
Da li treba da se tretira tako? Da.
Poker je igra veštine, ali obavijena kockarskim mentalitetom.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
