Novak Đoković je najuspešniji teniser svih vremena, a sa nepunih 39 godina je i dalje jedan od najboljih na ATP turu. Ipak, fokus na Gren slem turnire i prirodna potreba za oporavkom i provođenjem vremena sa porodicom znači i da trećeg tenisera sveta već godinama ređe gledamo u Dejvis kup reprezentaciji. Sumnjamo da postoji iko kome to smeta, na kraju krajeva Novak je Srbiji doneo Olimpijsko zlato pre dve godine, a sada već davne 2010. i titulu u Dejvis kupu zajedno sa Zimonjićem, Troickim, Tipsarevićem…
16 godina nakon najvećeg uspeha srpske teniske reprezentacije, deluje da je ekipa probila dno. Ne samo da neće ni nastupati na završnom turniru, već je ispala i iz kvalifikacija i ponovo će morati da se bori za opstanak. Drugim rečima, Srbija će biti u društvu zemalja poput Meksika, Luksemburga i Slovenije. Uz dužno poštovanje prema pomenutim selekcijama, koliko tenisera iz ovih zemalja znate? To dovoljno govori o tome koliko se srpski tenis srozao u poslednjih nekoliko godina.
Čak i u eri najvećih uspeha teniske reprezentacije uvek je postojao problem – šta ako nema Đokovića? Janko Tipsarević i Viktor Troicki dugo su bili deo teniske elite, članovi top 15, dok je Nenad Zimonjić godinama važio za jednog od najboljih dubl igrača planete. Ali naravno da nijedan od njih nije mogao stati rame uz rame sa Novakom i to se najčešće isticalo kao glavni razlog zašto Srbija ne može da konstantno bude jedna od najboljih selekcija na svetu. Dok su Španci pored Nadala imali i Ferera, Almagra, Verdaska, Lopesa, a Švajcarci uz Federera i Stana Vavrinku, Srbiji je uvek falio još barem taj jedan adut.
Šta onda reći za današnji sastav? Srbija već neko vreme ima pet igrača u top 100 do 120 na planeti. Miomir Kecmanović važio je za ogromnu nadu srpskog tenisa, postepeno napredovao, postao standardan učesnik na najvećim turnirima, ali je u jednom momentu udario u plafon. Vreme prolazi, 26 mu je godina i više nije talenat, već iskusan igrač od koga se očekuje skok. Umesto toga, usledio je strmoglav pad i Miša je od ovog ponedeljka 97. igrač na svetu i na pragu je izlaska iz top 100. Isto se može reći i za Hamada Međedovića koji je na samoj granici. Rođeni Pazarac možda je obećavao više i od Miomira, takođe imao brz uspon, često pričao o tome koliku podršku dobija od Đokovića, ne samo kroz savete već i finansijsku i infrastrukturnu podršku. Ali, negde u celoj toj priči i on se izgubio. Sve češće ga viđamo kako frustracije ispoljava ne samo na terenu, već i na društvenim mrežama.
Nastupe naših tenisera na turnirima u Roterdamu, Buenos Airesu i Dalasu možete ispratiti ovde.
U ambis polako tone i Laslo Đere. On je od ove nedelje zvanično van 100 najboljih, a već dugo važi za igrača koji ima mentalnu barijeru. Prethodne dve godine nijedan igrač na turu nije izgubio više taj-brejkova od srpskog igrača, čak je i on sam jednom prilikom priznao da se prosto ugasi kad dođe do taj-brejka jer ne veruje da može da ga osvoji. O propuštenim set i meč loptama u najvažnijim momentima i da ne govorimo. Za utehu mu je što je po broju titula trenutno drugi najuspešniji teniser iz naše zemlje. Ipak, 30 mu je godina i ako se sada ne trgne, teško da ćemo ga gledati ponovo na najvišem nivou.
I za kraj poneka reč o veteranu. Dušan Lajović je na zalasku karijere, uskoro puni 36 i polako se oprašta od profesionalnog tenisa. Redovan je član Dejvis kup reprezentacije i njemu apsolutno nema šta da se zameri. Uvek se odazove, bori, pomaže i savetuje mlađe. Reklo bi se da je jedini od pomenutih koji je ispunio očekivanja. Osvojio je dve titule i „dobacio“ do 23. mesta na ATP listi, uz to dogurao do druge nedelje Australijan Opena i Rolan Garosa. Možda se može reči i da je nadmašio mnoga očekivanja.
Glavna tema u teniskim krugovima ovih dana je najnovija mlada nada, Ognjen Milić. 18-ogodišnji igrač se odlično pokazao u okršaju sa Čileom i u tesnom duelu izgubio od mnogo kvalitetnijeg i daleko iskusnijeg Alehandra Tabila. Dalo je to nadu teniskim entuzijazistima da srpski tenis ima novu nadu, ali… gde smo to već čuli? Ipak je ovaj momak 466. na svetu i tek gradi svoj teniski put. Možda na primerima Kecmanovića i Međedovića vidimo da nekada treba smanjiti očekivanja, jer ne može svako biti novi Đoković. Na kraju krajeva, imati petoricu tenisera u ili oko prvih 100 na planeti je fenomenalan uspeh.
Od malih nogu živi za sport. Oprobao se u mnogim sportovima, a najduže se zadržao u fudbalu. Kako nije napravio značajniju karijeru, odlučio je da ostane u njemu, samo da loptu zameni tastaturom. Nikola prati i ostale sportove i svakog dana vam donosi najnovije vesti širom meridijana.
