Ljubavne priče u fudbalu jesu česta pojava, ali se isto tako često završe razočaranjem, uprkos zakletvama na vernost u dobru i zlu. Navijači se vinu u oblake, verujući da je njihova veza s igračem neraskidiva, da će zajedno prolaziti kroz sve uspone i padove. Medeni mesec traje dok traje, ali onda – šamar realnosti.
Žoze Murinjo je jednom rekao da ljubav u fudbal ne postoji, da je vernost samo mit koji se iznova ruši. I teško je raspravljati s njim.
Izuzeci postoje, ali lista onih koji su nekada bili klupske ikone, a potom prešli na drugu stranu i zabadali nož u srce bivšima, je predugačka.
Robert Levandovski
Robert Levandovski nije samo legenda Borusije Dortmund – on je njena najgora noćna mora. Kada je 2014. prešao u Bajern Minhen, nije se osvrtao, već je bivšem klubu postao surova kazna, tresući im mrežu neverovatnih 27 puta u 26 susreta. Njegovi golovi nisu bili samo brojke, već udarci koji su Bajernu donosili titule, trofeje i nadmoć u De Klasikeru.
Bilo da je rešavao bundesligaške duele, osvajao Superkupove ili rušio Dortmund u kupu, Poljak je bio neumoljiv. Het-trik u pobedi od 6:0, kasni golovi za pobede i penal majstorije samo su deo njegovog arsenala protiv bivšeg kluba. Kada je prešao u Barselonu, susret sa Dortmundom u Ligi šampiona 2024. nije imao isti žar – Blaugrana je slavila, ali Levandovski je, po prvi put ostao neprimetan.
Robin Van Persi
Robin van Persi je tabu ime među Tobdžijama, zbog njegove „izdaje“, odnosno odluke da zameni Arsenalov dres sa Junajtedovim.
Ipak, on nije gubio vreme da pokaže navijačima londonskog kluba da mu nije krivo što je otišao kod neprijatelja, pa je za manje od tri minuta u prvom okršaju sa Arsenalom postigao pogodak. Leteći Holanđanin je poleteo na Emiratima, ali je na Old Trafordu postao đavo, pogodivši mrežu bivšeg kluba nakon greške Tomasa Vermalena, čoveka koji je nasledio kapitensku traku nakon njega.
Old Traford je eksplodirao, al je Van Persi ostao hladan, bez euforije u proslavi. Zato je Vejn Runi nadoknadio taj „nedostatak emocija“ – teatralno mu je skočio na leđa, kao da je upravo osvojio Ligu šampiona.
Zlatan Ibrahimović
Ah, taj Zlatan. U fudbalu postoje trenuci koji bole više od poraza – golovi koje postižu igrači koje ste nekada slavili. A kad je u pitanju Ibrahimović, taj bol je uvek posoljen dozom provokacije.
Nije bilo iznenađenja kada je Zlatan, tada u dresu Milana, izborio penal protiv Intera – kluba u kojem je nekada bio neprikosnoveni heroj. Navijači Neroazura su ga dočekali zvižducima, besom i transparentima punim uvreda. On im je odgovorio onako kako jedino zna – hladnokrvno, bez milosti.
Zaleteo se, šutnuo i pogodio. Milanski derbi pripao je Rosonerima, a Ibrahimović se nije ni potrudio da sakrije zadovoljstvo. Možda nije izveo kung-fu udarac, ali je metaforički poslao bivši klub na pod. Potpredsednik Milana, Adrijano Galijani, je tada likovao „Skudeto će biti naš do Božića.“ Ispostavilo se da je bio u pravu. Milan je završio sezonu kao prvak Italije, a Inter je bio prisiljen da gleda svog nekadašnjeg junaka kako podiže pehar u crveno-crnom dresu.
Emanuel Adebajor
Ako postoji jedan gol na ovoj listi koji je više zapamćen po proslavi nego po samom pogotku, onda je to sigurno gol Emanuela Adebajora protiv Arsenala.
Bivši ljubimac navijača Tobdžija, čovek koji je bio ključna figura u eri Arsena Vengera, odlučio je da se priključi Mančester Sitiju 2009. godine. Transfer je bio kontroverzan, ali ono što ga je učinilo jednim od najomrženijih ljudi u Severnom Londonu je njegova proslava.
U meču koji se igrao na Etihadu, Adebajor je nebeskim skokom i preciznim udarcem glavom sahranio Arsenal. Ali gol je bio samo uvod. Umesto da ostane smiren, kao što to često rade igrači kada postignu gol protiv bivšeg kluba, Togoanac je odlučio da navijačima Tobdžija pokaže koliko mu je „stalo“ do njihovih zvižduka.
Istrčao je duž čitavog terena, sprintao punih 90 metara da bi stigao pred sektor gostujućih navijača, gde je kleknuo i teatralno raširio ruke.
To je bila kap koja je prelila čašu. Navijači Arsenala su besneli, pokušavali da probiju ogradu i bacali sve što im je došlo pod ruku. Sudija ga je kaznio žutim kartonom, ali ništa nije moglo da promeni činjenicu da im se čovek kome su nekada pevali pesme i aplaudirali, sada rugao pred očima.
Siti je te sezone završio ispod Arsenala, ali šteta je već bila učinjena. Taj gol nije bio samo običan pogodak – bio je manifest, lična osveta i najava Sitijeve dominacije u narednim godinama.
Frenk Lampard
Frenk Lampard je ime koje je sinonim za Čelsi. Tokom svoje bogate karijere, postao je najbolji strelac u istoriji kluba, osvajajući brojne trofeje i postajući ikona Stamford Bridža. Međutim, fudbalski putevi su nepredvidivi, a Lampardov prelazak u Mančester Siti 2014. godine bio je šok za mnoge.
Nakon što je napustio Čelsi, Lampard je planirao da se pridruži Njujork Sitiju u MLS-u. Ipak, odlučio je da odloži odlazak u Ameriku i pridruži se Mančester Sitiju na kratkoročnoj pozajmici. Sudbina je htela da se suoči sa svojim bivšim klubom u septembru 2014. godine.
Utakmica između Sitija i Čelsija bila je napeta. Čelsi je poveo, ali u 85. minutu, Lampard je ušao u igru i postigao izjednačujući gol za Siti. Njegova reakcija bila je hladnokrvna – nije slavio pogodak, već je podigao ruku u znak izvinjenja prema navijačima Čelsija koji su ga nekada obožavali.
Sesk Fabregas
Sesk Fabregas i Arsenal – ljubavna priča koja je počela od malih nogu. Španac stigao je na Emirejts kao dečak i izrastao u pravog lidera tima. Njegova vizija, tehnika i inteligencija činili su ga savršenim naslednikom velikih plejmejkera koje je Arsenal gajio kroz istoriju. A onda je usledio poziv Barselone – i Sesk je otišao kući.
Ipak, sudbina voli da se poigrava. Nekoliko godina kasnije, Fabregas se ponovo našao u Premijer ligi. Arsenal je imao priliku da ga vrati, ali Arsene Venger je procenio da mu nije potreban, što se ispostavilo kao kardinalna greška.
Umesto povratka među Tobdžije, Sesk je potpisao za njihovog rivala – Čelsi. Ubrzo je postao ključni igrač tima Žozea Murinja i osvojio Premijer ligu, nešto što nikada nije uspeo sa Arsenalom.
U februaru 2017. godine, Fabregas je i postigao pogodak svog nekadašnjeg kluba. Nije slavio, samo je podigao ruku u znak poštovanja.
Usman Dembele
Usman Dembele, francuski fudbalski virtuoz, proveo je šest godina u Barseloni, gde je doživeo uspone i padove, osvajajući trofeje, ali i boreći se sa povredama i kritikama. U avgustu 2023. godine, odlučio je da se vrati u domovinu, potpisavši za Paris Sen Žermen . Ovaj transfer izazvao je različite reakcije, ali niko nije mogao predvideti dramu koja će uslediti u Ligi šampiona.
U sezoni 2023/24, žreb je spojio PSŽ i Barselonu u četvrtfinalu Lige šampiona. Za Dembelea, ovo je bila prilika da se suoči sa bivšim klubom i dokaže svoju vrednost. U prvom meču na Parku prinčeva, Dembele je postigao spektakularan gol i doveo PSŽ u vođstvo. Njegova proslava bila je energična, bez znakova suzdržanosti prema bivšim saigračima. Uprkos porazu od 2-3, PSŽ je zadržao nadu pred revanš na Kamp Nou.
Na legendarnom stadionu Barselone, Dembele je ponovo zablistao. Postigao je prvi gol za francuski klub, utišavši domaću publiku i pokrenuvši preokret koji je rezultirao pobedom od 4-1. Ukupnim rezultatom 6-4, PSŽ je eliminisao Barselonu i plasirao se u polufinale. Dembele je proglašen za igrača utakmice, a njegovi golovi protiv bivšeg kluba bili su savršeni odgovori svim kritičarima.
