Da li je poker igra sreće ili veštine?

 

Večno pitanje bez konačnog odgovora. Kao i u svemu u životu odgovor je – oba. Potrebno je malo umeća i malo sreće. Samo je pitanje gde je granica. Dok šah ili golf gotovo u potpunosti zavise od veštine, poker hoda po tankoj žici između logike i čistog slučaja. I baš ta linija, koja se jedva vidi golim okom, decenijama muči i igrače i sudove, a i države koje pokušavaju da ga spakuju u pravni okvir.

 

Zakon i poker

 

Sudovi su menjali odluke o pokeru kao klubovi trenere. Još 1906. u Americi je poker proglašen čistom kockom. Sto godina kasnije, i engleski sud je potvrdio isto. Ali već 2009. porota u Koloradu je stala uz statističara i priznala da je poker igra veštine – oslobađajući organizatora poker kluba.

 

A onda – „Crni petak“ 2011. FBI je ugasio najveće online poker sajtove dostupne igračima iz SAD i presekao industriju napola. Danas sve zavisi od adrese: u Nevadi i Nju Džerziju online poker je legalan, dok je u Teksasu kocka gotovo potpuno zabranjena. Australija ide još dalje – tamo je online poker za pravi novac blokiran, iako ljudi i dalje pronalaze načine da zaigraju.

 

Naravno, država retko kad brine samo za građane. Zvanično, sve je to „zaštita potrošača“ i borba protiv pranja novca. Nezvanično – zaštita poreza i domaće kazino industrije.

 

Gde se krije veština?

 

Igre bez sreće skoro da ne postoje. Šah jeste čista veština, ali ako se Karlsen razboli, protivnik dobija priliku. U ragbiju, jedna sudijska odluka može da okrene meč.

 

Poker je drugačiji. Svaka odluka – pratiti, dići ulog ili baciti karte – menja tok igre. Ako postoji loša odluka, onda postoji i dobra. Istraživanja kažu da igrači koji dobiju makar osnovne savete igraju bolje od onih koji nikada nisu učili. Dakle, može se napredovati, a to znači da veština ima veliku ulogu.

 

Ipak, brojke umeju da ohlade. Jedna studija procenila je da je svega 25% pokera veština – kao da 3 od 4 šahovske partije rešavate bacanjem novčića. Ali zato rezultati sa Svetske serije pokera pričaju drugu priču: profesionalci ostvaruju prosečan profit od +30%, dok rekreativci padaju i do −15%.

 

Zanimljivo je poređenje sa golfom, koji važi za sport čiste veštine. Razlike između najboljih i prosečnih igrača u golfu i pokeru slične su. Razlika je što u pokeru rekreativci bez problema sednu za sto sa profesionalcima, dok u golfu niko ne izaziva lokalnog pro igrača „za iste pare“.

 

Brojke u praksi

U online pokeru, razlike idu od −40 do +40 velikih blindova na 100 ruku. To znači da na kratke staze svako može da pobedi – slab igrač može da ima dobru nedelju ili mesec. Ali na duge staze, skoro uvek gubi. To je ključna razlika između pokera i igara čistog slučaja jerf na kraju, bolji igrač uvek ispliva.

 

I sama činjenica da postoje profesionalni poker igrači jasno pokazuje da veština postoji. Profesionalni rulet igrač? Ne postoji. Profesionalni poker igrač? Postoji, i te kako.

 

Zašto ipak treba da se tretira kao kocka

 

Koliko god dokaza o veštini imali, poker ipak završava u kockarskom košu. Razlog je jednostavan – većina igrača ne sedi za stolom da bi testirala strategiju, već da bi doživela isti adrenalin kao na ruletu ili slotovima.

 

U toj priči postoje tri strane: kazino, koji uzima procenat; profesionalci, koji žele da žive od igre; i rekreativci, popularno zvani „ribe“, koje dolaze da se okušaju i na kraju -izgube.

 

Za njih je poker samo još jedna kazino igra. Na kratke staze možda dobiju, ali na duge, scenario je isti kao i na aparatima.

 

Zaključak

 

Dakle, da li je poker isključivo igra sreće? Nije.
Da li treba da se tretira tako? Da.

 

Poker je igra veštine, ali obavijena kockarskim mentalitetom.